Бранич

Број 11

,Б Р А Н И Ч"

Страна 525

чело о међународној независносги и суверености држава: 15 ) Када Статут Хашкога Суда (ће 81;а(;и1; с1е 1а Соиг регтапеп1е с!е .ЈизИсе т1егпа1лопа1е) од 13. Децембра, 1920. год., вели, у своме чл. 38., да »1_а Сои1- аррНцие: 3. 1_ез ргјпсјре? ^епегаих с1е ЈгоИ гесоппиз раг 1ез паИопз сЈуШзееб«, 7 ) Хашки Суд то тумачи, и сасвим основано, у том смислу да се ту има у виду најпре начело о међународној независности и суверености држава. Ово, такође, показује, пошто је Хашки Суд, као што смо видели, једна установа из Пакта о Друштву Народа, да тај Пакт ни најмање, правно, не крњи основно и главно начело Међународнога Права, начело без кога не би било ни овога Права, т. ј. начело међународне независности и суверености држава. И како, на тај начин, Лига Народа, оваква каква је, не може да обезбеди мир, јер, и поред ње, и дал^е влада међународним односима мало час речено начело, .једно начело, дакле, које садржи у себи клицу ратова, то се предлаже да се створи једна међународна оружана сила која би се ставила на расположење Друштву Народа, сила помоћу које би Друштво Народа могло сваку државу, чланицу Друштва, која би покушала да поремети међународни мир, задржати од извођења те намере. Овај предлог је, наиме, учинила Француска, за време Владе А. ТагсИеи-а. На тај предлог могу се учинити ове примедбе. 1°. Оружана сила (војска) атрибут је државе и њене суверености:. како би Друшгво Народа које, као што смо већ казали, није никаква држава па ни Савез Држава (Државни Савез) могло имати своју војску? Друштво Народа може бити само приватно-правна личност те да би као такво било способно да има својих материалних добара и да, у опште, може ступити у приватно-правне односе (правна способност, КесћбН^аМ^кећ) али приватно - правне личности нису овлашћене да, поред својих органа (представника) преко којих функционишу, могу имати и своју оружану силу, у ширем или ужем смислу (жандармерију односно полицију). Оружана сила је манифестација државе као јавно-правне личности а таква личност није Лига Народа. 2° Ако би Друштво Народа располагало војском која би била довољно јака да наметне своју вољу чланицама Лиге, онда би

6 В. овде: Др. Анка Гођевац, Основна правна Начела на којима почива јуриспруденција сталнога суда Међународне Правде у Хагу. Предавање одржано у Југословенском Удружењу за Међународно Право у Београду 12. Маја, 1932. год. а објављено у „ Архиву за Правне и Друштвене Науке", Београд, свеска Јули—Август, 1932. год. В. и тезу докторску Др-а Михаила Илића, СопзШегаПопз §;епега1е$ $иг 1а 8осШе с/ез МаИопх е1 воп ИгоН, Рапз, 1919 , а, специално, изврсну партију : „ОћјесНопз §епега1ез сопЧге 1е ОгоИ јп1егпаиопа1', рр. 124. и 146. 7 В. Каг1 51гирр, Г)осшпеи1з роиг зеппг а /' ћШоие с!и скоИ (1ез %епз, 2е ес1Шоп, сопбШегаМешеп! аи§теп1ее, Љб „1ЈгкшкЗеп хиг ОезсМсМе с1ев Уо1кеггесћ(:б", Негтапп баск Уег1а§, Вегћп, 1оте IV 2е рагНе, 1923., ра§е 622.