Бранич

Страна 524

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

као независне и суверене, државе би опет могле, на основу те своје независности и суверености, да се наоружају (ко би их у томе био у стању спречити?). Осим тога, једна независна и суверена држава има потребу за војском не само ради одбране своје независности и суверености (дефансивни рат) него и за своје империалистичке сврхе (рат офансивни), јер свака независна и суверена сила тежи да се прошири у простору (као што, тако исто, тежи да буде вечита у времену) а за постигнуће те сврхе, држави је нужна војска. Из овога излази да ни Друштво Народа не омогућава разоружање па, доследно, не представља установу која зајамчава међународни мир. Друштво Народа, које није ни Савез Држава (51аа1:епђипс1, сопГес!ега1:тп (ГЕШз) ни Савезна Држава (Випс1еб51:аа(, Е1:а1 Гедеге), 1 ) не дира принцип међународне независности и суверености држава: државе, чланиде Друштва Народа, и сада су, као и пре стварања тога Друштва, у својим међусобним односима и независне и суверене (в., н. пр., чл. 8. Накта Друштва Народа где се говори о ,,националној сигурности", 1а зесигКе па11опа1е, па1топа1 5аГе1у, и чл. 10. у коме је реч о „неповредности територијалној и политичкој", ГипКе 1егг11:ог1а1е е! Ппс1ерепс1апсе роПИцие, {ће 1егг11:ог1а1 ш1:е§'п1;у апс1 ех1б(:1по' ро1Шса1 Јпс1ерепс1епсе, чланова Лиге Народа). Пакт о Друштву Народа јесте један обичан вишестран (р1ип1а1:ега1) међународни уговор закључен од иезависних и суверених држава као и други међународни уговори (и сама вишестраност Пакта Лиге Народа није ниигга ново ни особито: такви уговори бивали су склапани и склопљени и пре Великога Рата, поименце у области техничкој као што су разне конвенције о међународном саобраћају) после којих уговора државе погписнице задржавају и даље своју међународну независност и сувереност, што значи да би свака потписница уговора могла увек (без обзира на евентуалне рокове и формалности), по сили своје независности и суверености, одустати од уговора. 5 ) Лига Народа не располаже никаквом материалном (оружаном) снагом којом би, у случају потребе, могла принудити чланице Лиге, као такве, да врше своје обавезе. Државе потписнице Пакта о Друштву Народа нису овоме обезбедиле ту и такву снагу, нису — јер нису хтеле, образујући то Друштво, да се одрекну своје правне независности и суверености. Једно од начела којих се, у својим одлукама, придржава Стални Суд Међународне Правде (1^а Соиг реппапеп1:е с!е ЈизИсе Јп1:егпа1:тпа1е) у Хагу, установљен чл. 14. Пакта Друштва Народа, јесте на-

4 ) В. о Друштву Народа исцрпну тезу Г. Др-а Миленка Милића, пИгЊиИопз соттипев ('Л 1ез гарроНз (1и СопзеИ е1 с!е ГАззетШе. 11пе ИМе с1е а ЗосШе с1е$ НаИопз. РгеГасе <3е М. Јозерћ ВагШе1ешу, Рапз, 1926. 5 ) В. овде С. Јовановић, О Држави. Основи једне правне теорије. Треће издање, Београд, 1922., стр. 156.