Бранич

Број 11

,Б Р А Н И Ч"

Страна 523

ДОДАТАК. Никада, ваљда није се толико као данас говорило о миру и о његовом осигурању а, поименце, о његовом осигурању путем општега разоружања држава, дакле не само разоружања оних држава које су, Уговорима о Миру од год. 1919.1920. (Версајски, Сенжерменски, Нејиски и Трианонски) разоружане а то су: Немачка, Аустрија, Бугарска и Мађарска, него и осталих земаља. Али, исто тако, није, изгледа, било као сада ни толико противуречности између речи и делања одговорних чинилаца у појединим државама. Тако, док се с једне стране стално истичу грозоте Великога Рата то јест Велике Несреће Човечанства (1914.—1918.) уз зебњу да се оне не понове, у ближој или даљој будућности, дотле се непрестано одржава стање оружаности у свима државама (изузимајући, разуме се, у Великом Рату побеђене државе и Данску која се разоружала својом сопственом иницијативом) чак на једној висини изнад прератне. [В. овде: СотНе сИгес(еиг с1и Вигеаи тГегпаИопа1 с!е 1а РаЈх с1апз 1е$ Ва1капз (13 аи 30 ос1:о1)ге 1929), Об1е-с1иТига, 1929., где се, а поименце, у говору Г. ћа Роп1ат-а, белгискога сенатора и председника Биро-а, бд 25. Октобра исте год. у Новинарском Удружењу у Београду, налази и овај пасус: да „издаци на војску који су износили пре 1914. год. 11 милиарди златних франака прелазе данас 18 милиарди": стр. 35. Да приметимо да, пошто су сада Немачка, Аустрија, Мађарска и Бугарска разоружане, пораст послератних војних издатака према прератнима још је већи, специално у победничким земљама]. На другом месту, имамо ову противречност. Предлажући разоружање, управници појединих држава задржавају и даље начело међународне независности и суверености држава, што једно друго искључује. Ако државе имају да се разоружају, оне не могу више бити независне и суверене у својим међународним (међудржавним) односима, а ако ово оне буду и даље, оне се не могу разоружати. И, заиста, независност и сувереност једне државе не би имала никакве практичне вредности, ако држава не би располагала довољном материалном (оружаном) силом да би своју независност и сувереност могла бранити од сваког евентуалног спољашњег напада. (Ово значи да раоружане државе, Немачка, Аустрија, Мађарска и Бугарска, нису, у самој ствари, независне и суверене). Отуда, ниједна независна и суверена држава не сме се разоружати све дотле док се и све остале државе не би разоружале. Зато, и поред Келоговога Пакта о ненападању, државе, потписнице тога Пакта, остају и даље наоружане (осим држава побеђених у Великом Рату и Данске). Па и онда када би се све државе разоружале, не би сасвим престала ратна опасност, само ако би државе биле и даље независне и суверене: