Бранич

Број 12

»Б Р А Н И Ч"

Страна 579

лује неједнаком применом, недоследностима и контрадикциЈама. Овоме још доприноси и недовољно стручна примена у нижим царинским инстанцијама. Ако се узме у обзир, да је објект царинског правосуђа: крупни фискални интереси државе на једној страни, а читаве привредне егзистенције појединаца и читавих предузећа на другоЈ страни, онда се тежина овакве правне ситуаци.је може лако увидети. Царински закон и царинско-кривични поступак, са великим бројем уредаба, правилника, расписа и др. обухватају царинско кривично законодавство. И царински закон и царинско-кривични поступак донети су пре рата, за тадање правне и економске прилике и потребе Србије. После рата су, путем финансијских закона, чињене разне измене и допуне, али оне углавном носе карактер моменталних потреба, често манипулативно-техничкога карактера, без некога систематизирања и органске везе међу собом. Због тога, основне одредбе, које су остале неизмењене, нису могле одговорити ново-створеним приликама и потребама после рата. На тај начин могло би се рећи, да су измене и допуне после рата унеле више забуне у појмове и установе царинско-кривичнога система, него што су их разсветлиле и прилагодиле новоствореним приликама. Интересантно је навести извесна начелна одступања царинског кривичног права од општег. Тако, царинско позитивно право не чини никакву разлику између кривица учињених случајно, нехатно, умишљајно или намерно. Оно о томе у опште не води рачуна нити ове моменте познаје, па све кажњава истом казном. Олакшавајуће околности код царинских кривица не постоје, док отежавајуће постоје. Покушај је код царинских кривица увек инкриминисан као и свршено дело. Али, код царинских кривица, врло често ни објективни услови за постојање кривичнога дела нису увек исти. Код много случајева, нема једнога сигурнога и постојанога критеријума за квалификацију кривичнога дела, него се тај критеријум ас1 ћос одређује, те су на тај начин извесне радње данас кривична дела а сутра су те исте радње сасвим дозвољене. Царинске кривице у главном могу се поделити у две групе: у угрожавајуће и материјалне. У прву групу долазе оне, којима се фискални интереси директно не вређају него се само угрожавају, доводе у опасмост. То су напр. мењање и уништавање царинских знакова. пристајање возила и њихов долазак без знања цар. власти, и т. д. Ове кривице одговарају од прилике, иступним кривицама из општег кривичнога права.