Бранич

Број 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 581

нову прорачуна увек узима максимални тарифски став, који је од нормалног (минималног става) већи за 100—300%, онда се проденат казнених дажбина пење често до фантастичних цифара. Поред новчане казне, кријумчарење се кажњава још и конфисковањем робе и превозних средстава и полицијским надзором. За наплату ове казне може се осуђеном продати једна трећина имовине, а за случај немогућности наплате, претвара се у затвор, чији је максимум једна година дана. У осталим државама ова кривица је угрожена сличним казнама, негде чак и строжије него код нас. У средњем веку била је угрожавана -Јак и смргном казном у неким државама. До колике висине казнене санкције за ово кривично дело иду, видимо на једном скорашњем примеру: један службеник симплонског експреса, за 5000 комада цигарета, кажњен је са 100.000 динара — 20 динара по комаду. Али оно, што је код нас, у овој кривици изузетно и тешко, то је да појам кријумчарења није у свима случајевима довољно диференциран од осталих кривица. Тако, тач. 5. чл. 145. цар. закона, сматра за кријумчара онога „ко долазећи из иностранства не пријави царинарници да има робу, на коју се царина и остале дажбине наплаћују, па се претресом таквога лица нађе роба подложна дажбинама". Међутим по нап. 1. чл. 166 кад путници који долазећи из иностранства на питање цар. органа, одговоре да немају ништа за царињење, а прегледом се нађе, — сматра се као нетачна пријава. За разликовање ових двају криваца, дакле, нема сигурнога критеријума, а разлика у казненим санкцијама између ових двеју кривица је врло велика. Пракса овде лута. Исто тако, по измењеној тач. 6. чл. 145. цар. зак. сматра се за кријумчарење „ко самовласно располаже са увезеном робом пре пријаве код царинарнице или у опште са робом док се она налази под царинским надзором". Исто тако, по измењеној тач. 6. чл. 145. цар. зак. сматра се за кријумчарење „ко самовласно располаже са увезеном робом пре пријаве код царинарнице или у опште са робом док се она налази под царинским надзором". Међутим, одношење робе из цар. магацина и стоваришта, сматра чл. 165. као посебну и одвојену кривицу. Прва реченица тач. 6. чл. 145.поставила је пријаву робе као границу између ове две кривице а друга реченица — измена Фин. законом — ову границу је уништила. Пракса, због тога, и овде лута. Друга од ових у пракси честих царинских кривица, које чине суштину царинскога правосуђа, јесте нетачна пријава робе из чл. 166. цар. закона. 2