Бранич

Страна 566

„Б Р А Н И Ч'

Број 12

остварити преко судског већа, кад налази да нема места отварању истраге (§ 97 ксп.). Прво је гледиште у основи нетачно и противно законским прописима и судској пракси. Друго и треће гледиште нису до краја извели ствар на чистину али решење питања: какав је однос државнога тужиода и истражнога судије у извиђајима, поставили су у главном на правилну основу, али расправљајући ово пигање, нису исцрпли за своје гледиште важне разлоге, које ћемо ми у овој расправи изнети, а неки њихови разлози су и нетачни. Првенствено и у главном задржаћемо се на гледишту, које заступа Будимир Плакаловић, а на остала два гледишта (друго и треће) осврнућемо се узгред, у колико буде било потребно. Да би на правилну основу могли поставити питање односа истражнога судије и државнога тужиода, задржаћемо се најпре на начелном питању: шта је циљ пстрази а шта извиђајима? Будимир Плакаловић у првоме делу своје расправе говори о правима и дужностима истражног судије у истрази, а у другом пак делу о правима и дужностима исгражног судије у извиђајима, али ништа не каже о циљу истраге и извиђаЈа, а од тога је требало поћи, да би се постављено питање могло правилно решити. Циљ је истраге, да се основи сумње изнети против одређеног лица и стање ствари судским путем тако пречисти, да се на основу тога може одлучитп, да ли ће се кривични поступак против тога лица обуставити, или ће се оно ставити под оптужбу, — § 97. од. III. ксп. Циљ извиђаја јесте добављање погребних доказа, да би се започело крпвично поступање против извесног лица (или лротив више њих) или да се пријава одбаци; § 92. од I. ксп. Као што се види, истрага и извиђаји немају исти циљ. Док се отварањем истраге покреће кривични поступак против једног одређеног лица због тачно назначеног кривичног дела, — § 98. од. II. ксп., дотле се извиђајима тек имају прибавити докази, на основу којих ће се државни тужилац одлучити, да поднесе предлог, да се истрага отвори, или да поднесе непосредну оптужницу, или пак да кривичну пријаву одбаци, —• § 92. од. II. и § 96. од. I. ксп. Ако би се усвојило гледиште, које заступа Будимир Плакаловић, поставља се питање: како се може постићи циљ извиђаја, ако би истражном судији било дато право, да цени, да ли су предложени извиђаји уопште целисходни, или да цени, који су докази потребни државноме тужиоцу, да би се могао определити за одбачај кривичне пријаве, или да предложи истрагу или да поднесе непосредну оптужницу, јер у таквоме случају државни тужилац, који је у кривичном поступку (Јотшпиз 1Шз, у првоме случају не би се имао на