Бранич

Број 12

„Б Р А Н И Ч

Страна 585

ју, а да подносиоца протеста о томе само извести, као што .је то предвиђено у од. III § 17. Зак. о издавању тапија. Купац међутим у својој жалби налази, да је тапију требало потврдити и без обзира на уложени протест одн. приговоре, а да се по § 6. Закоиа побијање може вршити и после те потврде. Али је Беогр. апел. суд, својим решењем Бр. 4932. од 2. јуна 1932 год., оснажио пом. решење среског суда, који је са потврдом преноса тапије застао до окончања поведеног спора за побијање. Овде се на првом месту може поставити оно исто питање, које се је често постављало и раније при примени прописа § 303 а грађ. зак., а наиме: да ли протестант или приговарач може бити само оно лице, ко.је има изесно стварно право на имању, које се преноси, или пак исто дејство могу имати и они приговори, који имају за предмет неку тражбину, као што је то било у приказаном случају. Јер, заиста, ако би се и истицањем једне обичне тражбине могло осујетити извршење преноса непокретних имања одн. потврде преноса тапије, онда би тиме стварно био доведен у питање и сам промет непокретног имања, као што Је то, сасвим умесно, и у једној од поменутих жалби истакнуто. Због тога нарочиту пажњу заслужује и онај жалбени навод, по коме је у даном случају требало потврдити тапију и без обзира на приговор о побијању, а приговарача само о томе известити, сходно од. III. § 17. Зак. о тапијама. Јер, по овом законском пропису, само се они приговори при убаштињењу, па слетствено и при преносу имања, узимају у обзир, који су од значаја за право својине, управо они, који имају за подлогу извесно стварно право. То су такозвани р е а л н и приговори. Према томе, суд је у даноме случа.ју заиста могао потврдити пренос и издати купцу тапију, али приговарач не би тиме изгубио право, да и после потврде тражи побијање, као што предвиђа § 6. пом. закона. Али, баш и када би се усвојило мишљење, да се и истицањем тражбених права одн. тражбина, — под условом да су оне онакве, какве их предвиђа § 8. пом. Закона, — може обуставити извршење преноса непокретних имања, — питање је: да ли би требало застати са потврдом преноса и онда, када има доказа, да је приговарач за дотичну тражбину довољно обезбеђен другим имањем преносиоца — дужника. То је истакао и један од интересованих у својој жалби, наводећи, да интереси приговарача нису угрожени, пошто је он за обезбеду спорног потраживања већ ставио забрану на једно друго жалиочево потраживање, којом је довољно обезбеђен. — По нашем мишљењу, истакнути приговор у таквом случају не би могао имати суспендивно дејство у погледу преноса, већ би тапију требало потврдити обичним решењем и, сходно одговарајућим прописима Зак. о тапијама.