Бранич

Страна 590

„Б Р А Н И Ч"

Број 12

дије за неспорна дела јер је гужилац одбијен од захтева да се овај уговор потврди, те се путем парнице не може за пуноважан прогласити. Првостепени суд по оцени навода и доказа обеју страна узме, да тужилац ничим није утврдио пуноважност уговора о његовом усиновљењу од стране пок. Инђије. Да уговор о усиновљењу вреди, поред потврде кмета и свештеника, пошто ови испитају да нема каквих сметњи, треба да га потврди и сам судија за неспорна дела по §§. 140, 142, 143 и 147. Како су ови уговори строго формални и свечани, то кад им недостаје ова потврда судије, немају правна дејства, нити могу засновати какав правни однос, па за то тужиопа пресудом одбије од тражења тужбеног као неумесног. Ову пресулу првостепеног суда одобри Београдски апелациони суд по изјављеном незадовољству тужиочевом. Тужилац је изјавио жалбу и на ову пресуду Апелације и у њој је између осталог навео, да нема до њега кривице што уговор није одмах потврђен, кад су га обе стране пред судијом признале. Судија га је могао истог дана потврдити,, кад су га они пред њим за свој признали, јер није имао ни једне мане, и он би вредио, да је судија одмах своју дужност испунио. Међутим уговор је чекао на потврду судијину, и после десет дана од обостраног њиховог признања, Инђија се предомислила, понова дошла судији и од уговора одустала, ненаводећи за одустајање никаквог оправданог разлога. Таква њена из.јава о одустанку не вреди без његовог пристанка на тај одустанак, кад је се она већ раније на тај уговор сагласила. Али и по овој жалби Касациони суд у свом трећем одељењу 21. септембра 1931 год. под Бр. 9943. оснажи ову пресуду Београдског апелациног суда, као на закону основану.

Сва три су суда своје одлуке донели једногласно. Ми налазимо да су оне правилне. Уговори о усиновљењу су свечани или формални. Они су специјалне природе. Нису као остали уговори о којима говори глава XVII. Грађанског законика. Услови што су прописани за важност уговора у опште, не вреде у свему за овакве уговоре. Уговори о усиновљењу су издвојени. Дато им је посебно место у Грађанском законику и за њих су прописани нарочити услови. Поред осталих услова .један од најважнијих за њихову вредност јесте потврда судије за неспорна дела. Ако те потврде нема, онда нема ни уговора о усиновљењу. Ови уговори не вреде од часа дате изјаве странака пред судијом за неспорна дела, којом признају исти за свој и моле судију да га потврди, као што би вредели остали уговори. И поред такве изјаве интересованих, ипак свака страна мо-