Бранич

Страна 594

,Б Р А Н И Ч"

Број 12

се у првом случају решење оснива и на чл. 4 Зак. о акц. друштвима, а у другом само на § 17 Закона о устројству трговачких судова. То друго решење по питању надлежности у спору са послодавцем због дужне плате донео је Окружни суд за град Београд под бр. 58554 М-1000/31, а на основу примедаба Касационог суда бр. 10105/31. Образложење овог оешења следеће је : Пркзнањем парничара утврђено је да је тужени трговац и као такав узео је туженога у радњу, а из тога произлази да Је тужени са тужиоцем закључио уговор о најму, који је у овом случају по § 16 и 17 Закона о устројству трговачког суда споредан трговачки посао, јер је склопљен у циљу трговине. Судска пракса у свом питању није једнака. Два оделења Касационог суда у истом времену деле два сасвим супротна гледишта. Гледиште које данас преовлађује у пракси изложене је у ова два случаја. Сутротно гледиште изложено је у примедбама Касационог суда бр. 1758/32, којима .је поништено Једно решење Окружног суда за град Београд бр. 5529/32. У тим примедбама стоји, да је за решење оваквог спора надлежан редовни грађански, а не трговачки суд, јер дуг проистиче из уговора о најму, а такав посао не потпада ни под једну тачку побројану у § 16 Трговачког закона. У истим примедбама наводи се да се код уговора о најму (§ 706 Г. з.) ради о личним способностима онога који ступа у најамни посао, те је према томе посао трговачке природе овде искључен. Ја сам у пракси имао 7 оваквих случајева, и у свима сам заступао прво гледиште. У шест случајева суд је то прво гледиште усвојио као оправдано, а у седмом случају преовладало је друго гледиште. За акционарска друштва на први поглед изгледа да је проблем лакши. Чл. 4 Закона о акц. друштвима гласи : „Акц. друштво сматра се као трговачко друштво и онда, кад му предмет предузећа не би био трговачки посао." Али Ипак остаје отворено питање какав је прави смисао овог законског прописа ? Да ли се њим само то изражава, што је једно А. Д. трговачко друштво па и кад његови послови нису трговачке природе ? Или се напротив гим прописом тежило, да се идентификује појам трговачког друштва са појмом трговачког посла ? У првом случају овај пропис не би стварно ниуколико утицао на наше питање. Под појмом друштва крије се форма. Има послова који нису трговачке природе, али ипак акцнонарско друштво које их обавља сматраће се трговачким друштвом, а то са другом привредном фирмом не би био случај. Бити сматран трговачким друштвом значи имати сва она законска права и обвезе које су са такво друштво < појене. То све још не значи да ће тим самим и један нетрго-