Бранич

Број 1

„Б Р А И И Ч"

Страна 27

жилац за то дао повода својим макар и небрижљивим радом. Тужилац ие само да није испуњавао своје обавезе и дужности по уговору, већ је, напротив, рђаво вршио своју службу на штету бање. Према томе, бањски одбор је био у потпуном праву кад му је отказао уговор пре рока те тужиоц нема права на накнаду. Лознички првостепени суд нашао је, да тужилац нема права на тражење принадлежности за годину дана, јер је доказано, да је он у својој дужности чинио неправилности, радио на штету бање, због чега је и дисциплински кажњаван, те је бањски одбор имао право да му откаже службу. Зато је својом пресудом од 4-1Х-930. г. Бр. 31648 тужиоца одбио од тражења. Београдски Апелациони суд преиначио је пресуду првостепеног суда и пресудом својом од 2-111-1931. год. Бр. 1375 тужену страну осудио, да тужиоцу плати 37.000 дин. на име накнаде због раскинућа уговора, према вештачкој оцени, налазећи да се по § 547. грађ. зак. уговор има извршити онако и на онај начин, како је то њиме предвиђено, пошто је он за уговораче закон, у колико није противан одредбама јавног поретка и благонаравија а по истом уговору у случају једностраног раскида од стране туженог одбора из ма каквих разлога, тужилац има права на тражену накнаду. Касациони суд примедбама свога III одељења од 2-Х-1931. год. Бр. 10546 поништио је ову пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „У једном уовору, поред услова, у њему изриком предвиђених, може имати и других, који у уговор нису унети али се прећутно разумеју и важе, једно зато, што су предвиђени у позитивним законима и, као такви, обавезни су за све без разлике, па и уговораче и друго и они, које посао, што је предмет уговарања, по својој природи сам намеће. Испуњење или неиспуњење и ових услова има утицаја на будуће односе уговарача. Очевидно у овом случају тужилац, као бањски лекар и санитетски референт за све време, предвиђено у уговору, док је био на служби, не би смео чинити никаква дела, противна уговору и природи његове обвезе, па ни дисциплинске иступе противно Закону о чиновницима и ако потоме у уговору није ништа казано. Исто тако баш по самом уговору он не може својим радом наносити моралне и материјалне штете самој бањи, која као јавно добро служи на корист свих грађана ове земље, јер се то по себи разуме, пошто природа самог посла то намеће. Ако би он ипак такве поступке чинио, који би угледу бање шкодили и материјалне штете наносили, противна страна имала би право да тужиоцу откаже уговор а да не плаћа никакву накнду за то и ако је у чл. 13. уговора предвиђено, да се уговор може раскинути у сагдасности обеју страна а ако управа бањска исти откаже