Бранич

Страна 28

„Б Р А Н И Ч"

Број 1

једнострано, „ма из каквих разлога", дужна ће бити исплатити тужиоцу све принадлежности, предвиђене овим уговором за годину дана, као накнаду. Клаузула уговора, ако бањски управа откаже једнострано „ма из каквих разлога" р аз у м н о тумачећи по § 546. грађ. зак. има се разумети тако, да ако би бањска управа овај уговор отказала без повода и кривице тужиочеве, ма из каквог разлога, који не лежи на страни тужиоца већ тужене стране а не и из таквих разлога и односа, који леже у рђавом и неправилном раду тужиоца, на штету саме бање као општег добра. Очевидно не би било разумно тумачење и такво, да тужилац у служби може чинити шта хоће и противно интересима службе и бање па да му бањска управа једнострано овај уговор не може огказати, јер се такво тумачење не би ни слагало са одредбама из § 13. у вези са § 538. грађ. зак. Зато је апелациони суд погрешио, што није ценио све доказе, изнете у овоме спору, којим се жели да утврди, да тужилац своју дужност није вршио као што треба, већ на штету бањске управе, погрешно тумачећи чл. 15. уговора противно горе наведеном," Београдски Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму своме од 19-Х1-1931. год. Брч 9381 дао следеће противразлоге : „Признањем парничара, као и писменим уговором, поднетим уз тужбу, утврђује се, да је између парничара закључен уговор о најму. По томе уговору тужилац се је примио дужности лекара и санитетског референта. У томе уговору предвиђена су права и дужности, како за тужилачку, тако и за тужену страну. Важност тога уговора у погледу његовог трајања предвиђена је за четири године, рачунајући од 1. маја 1923. год. али и пре истека четворогодишњег периода уговор је могао бити раскинут под условом да су се обе стране на то сагласиле — са отказом три месеца унапред — чл. 13. уговора. Даље су уговорачи парничари предвидели у истом чл. 13. уговора да ће бањски одбор, ако би ма из каквих разлога једнострано отказао даљу службу тужиоцу, бити дужан овоме да накнади износ једногодишњих принадлежности, предвиђених уговором. Уговорачи - парничари могли су предвидети, да се уговор у току његовог трајања може раскинути само обостраним пристанком а да једнострани раскид од стране бањског одбора повлачи обавезу да накнади тужиоцу једногодишње принадлежности. Јер ова клаузула, по опени Апелационог суда, није противна јавном поретку и благонаравију, пошто су уговорачи истом предвидели само начин, на који се он може раскинути, као и правно допуштене последице за случај да он буде раскинут на други а не на предвиђени начин — § 13. грађ. зак. Обзиром на све ово, апелациони суд налази, да отказ, учињен од стране бањског одбора тужиоцу пре истека рока,