Бранич

Доказ вредност опредељујућом заклетвом, од Др. Адама П. Лазаревића 162 И жену — земљораднта штити § 471. грађанског судског иостуака, од Витора Крстића, адвоката . . .164 Да ли је саисак Суда оиштине о иопису заоставштине умрлог лица јавна исправа? од Теодора А. Богатинчевића, адвоката 166 Кад се јавна иродаја врши по § 434 г. с. и. на штету ранијег куица, онда се тужбом може нападати ова иродаја само приговорима који имају свог основа у њој; ириговори којима би се указивало на неуредност и неправилност раније иродаје, која је већ извршном постала, не могу се узимати у обзир, нити ценити, од Д. Петковића, суд. у Аранђеловцу 168 Заступник одређен ни основу § 468 грађ. суд. пост. не може се користити ослобођењем илаћање такса ио § 8 иод б) тач. 5. зак. о суд. таксама, нити по чл. 5 тач. 8зак. од таксама, од Ивана Д. Петковића, суд. 169 Кад је тужена изјавила, да је сиорно имање било својина тужиочева, али да га је она добила путем размене, онда се не може таква изјава узети као признање из § 130.грађ. суд. пост., од Т. Ивановића 170 Жена одговорног руковаоца касе не може сведоцима доказивати, да је новац, на који држава полаже законско ираво залоге по чл. 118. Закона о државном рачуноводству, остатак купо-продајне цене од продатог њеног личног имања, ако вредност купо-иродајног уговора прелази суму од 200•— динара . .172 Проиис чл. 23. ст. III. Закона о ликвидацији мораторног стања не може се арименити и на приватно аравне обавезе државе према иностранству. По њему се не може извршити обрачун дуга у иредратним руским рубљама, иошто су у времену доношења Закона оне биле изашле из течаја 174 Једно иитање које би се требало решити начелном одлуком Опшгпе седнице Касационог Суда, од Мише Бенвенисти, адв. припр 176 Обавеза јемца не настаје тиме, што се главни дужник не може пронаћи код стављања забране, него треба утврдити могућност наилате од главног дужника у времену извршења иресуде 214 Начелна одлука Оиште седнице касационог суда о рсзумевању и иримени § 36. Закона о издавању таиија од 30 маја 1931. год 216 Примени ирописа § 128. трговачког Закона има места само онда, кад оригинална меница није могла бити иоказана суду ирил ком тражења наилате, а не и у оном случају, кад је оригинална меница показана, иа је доцније, у току сиора изгубљена, од Т. Ивановића . 220