Бранич

Страна 80

„5РАНИЧ'

соп1гапо изилазило, да би се у овом случају ствар расправљала по новом закону. Али овакав закључак, и ако на први поглед, тачан, ипак се не може примити. Јер, ако би ствар тако била решена онда би сви они приговори, по којима је тужени пропуштањем одговора на тужбу, био преклудиран, поново, применом новог закона, оживели. Он би те приговоре могао истаћи још одмах на првом рочишту — (§ 334 г. п. п.). Значи ово решење се не би могло усвојити и оно се, као нетачно, мора одбадити. Онда остаје да се и на овај случај примени стари закон,. исто као и када је тужени на тужбу одговорио, пошто постојање или непостојање одговара на тужбу, као што је речено, у погледу главне ствари, по срп. г. с. п. не игра никакву улогу и нема никаквог утицаја на ову. Па када је у оба случаја правна ситуација иста, тада је логичније, да и ако о једном од тих случајева уводни закон не говори ништа, да и он има судбину онога случаја са којим је раван, а кога уводни закон аредвиђа. И ако ми је добро познато да судови у случају који се овде третира, различито поступају, мени се чини, да је решење овога питања само овако правно могуће и да је оно само тако логично. Не мање је важан и случај када има више сатуженика: (супарничара на страни тужених) па једном од њих није могла бити предана тужба на одговор, зато што се одмах није могао пронаћи, а осталима је тужба предана и они су сви на тужбу одговорили, и у таквој правној ситуацији затекао их је 1 јануар 1934 год. Такође, и ову правну ситуацију уводни закон не предвиђа, те се поставља питање, да: ли ће се применити стари или нови закон? По § 120 срп. г. с. п., ако је више учесника тужених, онда се рок за одговор на тужбу иочиње рачунати од дана, када је тужба последњем учеснику иредана. Према овоме, овде би се морао ирименити нов закон, иошто за једног учесника рок за одговор на тужбу и није иочео теки, те би то вредило и за оне учеснике који су на тужбу већ одговорили — (чл. 36 бр. 2 од. 1 Уводног закона). IV У седамнајестој глави срп. г. с. п., говори се „о кратком суђењу ио иисменим исиравама" и ово суђење у потпуности одговара мандатном поступку и поступку у меничним и чековним споровима (§§ 641—645) у новом поступку. Како ће се поступити са предметима „кратког суђења" из срп. г. с. п., које је, као несвршене затекао 1 јануар 1934 год., о томе уводни закон, изрично ништа не говори. Али, и ако о овом „кратком суђењу" уводни закон ништа не говори, он је ипак, у своме чл. 37, предвидео како се има поступати са споровима који одговарају „кратком суђењу", само што ће у место „платни налог", доћи „решење по кратком суђењу",