Бранич

Сртана 86

„Б Р А Н И Ч"

Број 2'

уопште изузети из круга рада редовних судова, односно по којима није допуштен т. зв. редовни правни пут. 2 ) Иначе, још првих дана примене новога грађанског поступка појавило се је питање о томе: да ли закључењу или саставу судског поравнања може имати места и онда, када интересована лица њиме не пречишћавају већ постојеће међусобне правне односе, него их тек првобитно заснивају? При тражењу тачног одговора на ово питање, треба имати на уму, да сам појам поравнања, већ и по- својој дефиницији, претпоставља постојање извеснога латентног спорног односа између дотичних лица. 8 ) Такво схватање одговара у свему и одредбама § 854 нашег грађ. законика, по коме се сматра, да је за појам поравнања потребно, да свака странка по нешто жртвује од својих захтева („свога затега"), да би се тако нашло једно компромисно решење, са којим. би сви били задовољни. А ван сваке је сумње, да таква претпоставка у основи постоји и по нашем новом грађанском парничном поступку, специјално по његовом § 529, који нас овде нарочито интересује. Зато се у томе законском пропису и каже, да предлог за покушај поравнања подноси онај „ко намерава иоднети тужбу".... Што пак значи, да би у другим случајевима требало странке упућивати на закључење и потврду обичних уговора и не дозвољавати им, да своје међусобне споразуме облаче у форму судског поравнање и онда, када у ствари тек тим споразумима заснивају извесне правне односе, а не пренављају, мењају или укидају већ постојеће. Осим тога, појавило се је и мишљење, да се ванпарничним поравнањем могу уређивати само облигациони или чисто дуговински (тражбени) односи, а да се њиме не може преносити и својина покретних и непокретних ствари. Но, ово се мишљење не може одржати, пошто се, поред осталог^ и у Закону о судским таксама (Тар. број 22), — који се, у овоме погледу, има сматрати као саставни део новог грађ.парн. поступка, — изрично говори и о наплати преносне таксе у случајевима, ако се ванпарничним судским поравнањима преноси својина непокретних ствари. А то несумњиво значи, да и

2 ) Међутим, тумачећи буквално пропис од. I § 529 гр. п. п., изгледа да би и ти односи могли бити предмет поравнања пред среским судом, у колико би се њихсво пречишћавање сводило на исплату извесне имовинске вредности. Јер је у томе законском пропису реч о иначе постојећој намери за подношење тужбе „пред ма који суд ", те би се, у вези са овим, могло рећи, да закон у томе погледу не прави никакву разлику (1ех поп сШ1т§ш1). Према томе, као једина граница надлежности за поравнања о којима је овде реч, биле би одредбе о моралу и јавном поретку, које се вољом странака> не могу мењати (§ 13 г. з.). 3 ) Овде треба напоменути, да је исти случај био и по нашем досадањем поступку, па отуда, без сумње, и потиче она уобичајена формула, која је уношена у текст поравнања, а састојала се је у констатацији: да су странке престале суду у циљу равнања „мада. спорапема,, али би гамогло 6иши\.„