Бранич

Број 2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 87

ове ствари могу бити предмет реченог поравнања. Те зато у дотичним случајевима није потребно прибегавати фингирању парнице, да би изгледало као да је по среди поравнање у спору. Али, наведено разликовање, које би требало да послужи као основица за оцену допустивости или могућности закључења судског поравнања у смислу § 529 грађ. парн. поступка, и када би се начелно усвошло, тешко би у пракси било изводљиво. Осим тога, то би значило стварно онемогућити закључивање поравнања, које је код нас један од највише уобичајених и, да тако кажемо, најомиљенијих акатауправним трансакцијама свакидашњег друштвеног и привредног живота. Према томе, остаје нам, да целисходним тумачењем постојећих законских прописа потражимо могућностза одржање установе поравнања са свима њеним досадањим преимућствима, какоу процесном, тако и у материјално правном погледу. А то ћесе пак, изгледа нам, моћи да постигне само на основу опажања, којаћемо даљеизложити,санадом, да учинимо само извесне сугестије, како бисмо, по могућству, допринели што лакшем и правилнијем формирању судске праксе по овоме важном правном питању. Пре свега, мора се имати у виду, да до закључења поравнања, по смислу закона, редовно треба да дође на предлог једне странке, која се даље третира као тужилац. Онаје дужна, да у своме поднеску, којим предлаже, да суд противну страну позове ради покушаја поравнања, укратко изложи оне чињенице или односе, који се поравнањем имају пречистити, како би суд још из тога акта могао увидети: да ли о дотичним стварима уопште може бити поравнања. Али, мада је такав поступак у закону изрично предвиђен, то ипак не значи, да обе странке, односно парничне стране, не би могле истовремено претстати суду и тражити, да се њихов постигнути споразум на записнику констатује и да им се о томе изда писмена потврда одн. отправак. Исто тако, оне би са предлогом за поравнање имале да поднесу и готове отправке поравнања, у колико су се о његовој садржини и пре претстанка суду већ сагласиле. 4 ) Јер то подношење не би било противно ни одредбама § 273 гр. п. пост., по коме се не смеју примати само готови нацрти за записнике о расправи, али не и отправци судских одлука одн. поравнања. Записник о постигнутом поравнању треба, истина је, да састави сам суд. Али, да би се постигла уштеда у времену, нарочито за случај поравнања са обилном и разноврсном садржином, изгледа нам, да би било најцелисходније, да се, 4 ) Само би се таква поравнања по правилу требала да врше у т. зв. службене судске дане, који се, сходно пропису § 535 гр. пар. пост.,"унапред одређују и јавно обзнањују, — мада ти дани иначенапрвом месту важе за расправљање спорова по сиоразумном пристанку странака, које би саме дошле суду и тражиле, да им се одмах суди.