Бранич

Страна 88

,Б Р А Н И Ч"

Број 2

ако би обе странке истовремено претстале суду, — још у пом. предлогу изложи цео текст поравнања. Тако, да би суд потом имао само: да им тај текст прочита и да, поред осталога, на записнику констатује, да су се оне сагласиле у свему онако, како је то у предлогу за поравнање изложено, те да им изда потребне отправке. II Али, иако су сва горе изложена и слична питања и сада од великог значаја и не баш увек лако разумљива, ипак она не претстављају неке нарочите и несавладљиве тешкоће. На против, нека су од тих питања већ до сада у многоме са успехом пречишћена, а у колико то до сада нису, свакако ће кроз кратко време наћи правилно решење и без нарочите интервенције законодавца. Она се, мање више, тичу извесних формалности, за чије утврђивање постоје или прецизна законска упутства, — ако не непосредна, а оно бар за сличне случајеве, — или пак и формални, службено прописани обрасци. Тешкоће је — и то, са чисто законског гледишга, на први поглед готово непромостиве — изазвало једно друго питање, без чијег би успешног и правилног решења и сама установа поравнања постала беспредметна и бесциљна. Тиче се наиме питања о томе: какво је стварно дејство судских поравнања уопште, а нарочито оних, која се у смислу прописа § 529 гр. парн. поступка закључују пред среским судом; одиосно, какав је управо њихов правни ауторитет и да ли та поравнања имају снагу извршне судске пресуде, као што је био случај са поравнањима по нашем старом грађанском судском поступку. Једном речју, да ли та поравнања, сама по себи, претстављају довољан основ за спровођење извршења према дужнику или т. зв. извршни наслов (егзекуциони титулус). — Ово је питање изазвало извесну пометњу и застој у пословима, који су до сада закључивани у виду поравнања, а изгледало је нерешљиво због тога, што у новом парничном поступку, па ни у његовим прелазним наређењима, односно у Уводном закону, о њему нема изричних наређења. Истина, у § 2 бр. 7 Зак. о извршењу и обезбеђењу речено је, да су поравнања (нагодбе), склопљена о приватно-правним захтевима пред редовним судовима, извршни наслови, — али примена тога закона за сада не долази уопште у обзир, пошто он још није ступио на снагу ни на једном правном подручју 5 ). Према томе, остало би, да се судска пракса сама снађе и да својом интерпретацијом попуни законске празнине, водећи рачуна о интересима правног и привредног саобраћаја с једне, и о интересима правне сигурности и целисходности, с друге стране. Јер би нашем V В. Др. Бачмеђеји Алексије и Бранковић Сшгван, Коментар југословенског извршног поступка, Нови—Вечеј 1932 г.