Бранич

Страна 102

"Б Р А Н И Ч 1

Број 2"

1) „Ако суд по предлогу не нареди што друго, јамчевина коју морају да положе понудиоци, износиће барем десети део утврђене вредности земљишта и његовог припатка. 2) Јамчевина се полаже у готову новцу или у папирима од вредности,.. који су по постојећим нарочитим прописима погодни за улагање новца сирочади, а по курсној вредности на дан полагања, али ни у ком случају по оној која би била изнад номиналне вредности. 3) У дражбеним условима, може се судија, који ће водити дражбено рочиште, овластити, да може од полагања јамчевине ослободити тражиоца извршења и веровника, чије су тражбине залогом обезбеђене, у колико би< њихове тражбине по првенственом реду биле покривене најнижом прихватљивом понудом. 4) Држава као понудилац ослобођена је од давања јамчевине". Као што се из предњег законог текста види, суд може г али то не значи да и мора ослободити напред именоване од давања кауције за имање које се продаје и које желе да лицитирају, и то у том случају само, ако су њихове тражбине залогом обезбеђене, и у колико би та тражбина по првенственом реду, била покривена најниже прихватљивом понудом. По § 119. поменутог закона, ова најниже прихватљива понуда, најнижа цена по којој се имање може продати на јавној лицитацији, — износи код кућа једну половину, а код пољопривредних добара и земљишта, две трећине утврђене вредности, с тим да суд може овај износ и повећати. Према томе произлази, да би од давања кауције могли бити ослобођени само они интабуланти и неинтабулисани повериоци који с обзиром на процену имања имају залогу, која је по првенственом реду равна бар половини односно двема трећинама процењеног имања које желе да лицитирају, иначе на лицитирање не би имали прано.