Бранич

Страна 104

„Б Р А Н И Ч 1

Број 2

* * * Ја желим овде да прикажем једну одлуку Државнога савета која по мојем схватању није на закону основана а која дубоко задире у интересе приватних грађана. Ствар се тиче примене закона о исплати ратне штете од 28 новембра 1922 године. Тај закон је донет у времену када сам ја био Министар правде па могу рећи, да за одредбе тога закона у неколико носим и ја одговорност, пошто сам ја тај закон био израдио, па га по одлуци Министарског савета и на основу Краљевог овлашћења поднео Народној скупштини на решавање. Приликом претреса закона у скупштинском одбору и самоме пленуму јасно се оцртала жеља Народне скупштине, да се код питања о исплати ратне штете као и код питања набавака на рачун репарација, које су у вези са ратном штетом, да се код тих питања на неки начин ограничи надлежни министар и да се његово деловање уоквири у чврста правила тако, да не би било ни пристрасности ни једностраности приликом примене оваквога једногазакона, који задире у материјалне интересе и грађана и државе. При истраживању путева и начина, како да се ограничи министрова власт и да се обезбеди објективна примена закона о исплати ратне штете, Народна скупштина сложила се са владом у томе, да је најбољи пут да се ово питање издвоји и одузме из чисто бирократских руку и да се повери једном нарочитом, више мање самосталном телу, које би се формирало при Министарству правде, — односно при Министарству финансија, пошто је питање штете пренето у надлежност Министарства финансија, — а које би тело имало да уређује и расправља сва питања из области ратне штете. То је тело названо Одбор за ратну штету и оно је законом оглашено као надлежно за расправу појединих питања у вези са исплатом ратне штете. Закон је стао на гледиште, да одлуке одбора за ратну штету треба у начелу да буду коначне и извршне, јер се само тим путем може обезбедити објективно расправљање и решавање као и отклонити недопуштени утицај министра односно министрових органа, као и сваки утицај парламентарних или партиских кругова. С тога разлога прописано је као основно начело у члану 12 Закона о исплати ратне штете, да су одлуке Одбора за ратну штету извршне. Али ја сам, као Министар правде, одмах скренуо пажњу, да је са гледишта управне организације власти као и са гледишта врло крупних интереса и приватних грађана и саме државе, врло незгодно, да се остави Одбору за ратну штету оваква једна неограничена власт и у оним питањима која су законским прописима уређена. Код тих питања Одбор за ратну штету дужан је стриктно да примени закон, и он ту не сме да се обзире ни на какве друге интересе него само на закон