Бранич

Страна 70

„Б Р А Н И Ч'

Број 2.

је посвећена правним лековима, има и доста празнина и доста непрактичних одредаба. О томе сам већ једном писао. (Видети Потсетник, Београд 1931, стр. 112 и сл.). Овде ћу се позабавити прописима §§ 333 и 334 тога Законика, који се у пракси све више показују непрактичнима и чија је измена једна од најпотребнијих. Начелно узевши, мислим, да би се у погледу свију правних лекова могао поставити један општи пропис, да суд: првога степена треба по дужности да одбаци правни лек који је изјављен касно или који је изјавило лице, које закон. није овластио на изјаву правног лека. Ово је сасвим умесно,. јер се тиме, прво, скраћује поступак, а друго, виши судови растерећују се излишних послова, пошто по таквим правним лековима, по правилу, ни виши судови не могу ништа друго учинити, до само то, да такве правне лекове одбаце. Овакав пропис за сада постоји само у погледу ревизије противу кривичне пресуде —■ § 341 Скп. — Што се тиче потпуног призива првостепени судија може га одбацити само онда, када није благовремено изјављен или оправдан — § 395/111 Скп. У погледу жалбе и непотпуног призива не постоје такве одредбе у Законику о кривичном поступку. По пропису § 333 окружни суд нема права испитивања благовремености и уредности непотпуног призива. Он не може одбацити такав призив не само онда, када га је изјавило неовлашћено лице или када је касно изјављен или оправдан, већ не може то учинити ни онда, када је призив само изјављен без навођења тачака пресуде или повреда закона које се призивом нападају, па такав призив није ни оправдан. Окружни суд дужан је, по наведеном законском пропису у вези са наредним прописом, послати кривичне списе са пресудом апелационом суду у сваком случају, када. је макар само изјављен призив у три речи. Јер, по § 334г Скп. апелациони суд је надлежан за одбачај призива, који је изјавило неовлашћено лице, који је касно изјављен, као и онај у коме нису наведене тачке пресуде или повреде закона. (У своме Потсетнику био сам противног мишљења, превидевши пропис од. I § 334 Скп.). И наши познати правници и учитељи господа др. Божа Марковић (Уџбеник Судског кривичног поступка, Београд 1930, стр. 590), др. Метод Доленц (Теорија Судског кривичног поступка, Београд 1933, стр. 286) и др. Михаило П. Чубински (Научни и практични коментар Законика о судском кривичном поступку, Београд, 1933, стр. 566) сви се слажу у томе, да окружни суд нема права одбачаја непотпуног призива. Док је овако са непотпуним призивом, дотле са ревизијом стоји сасвим другојачије. По § 341 Скп. окружни суд има права одбачаја ревизије не само у случају неблаговремености или неовлашћености жалиоца, већ и у случају када