Бранич

Број 3

„БРАНИ Ч"

Страна 131

садржинама. Да ли би се на пр. Италија и Енглеска могле обе убројати у монархију или Француска и Пољска у републику. Да ли није правилније узети један ближи критеријум којим би се обележила њихова владавинска форма. Један од писаца, ОеЊег, који је покушао да традиционалну поделу одржи и даље као могућуи поред напредовања уставне државе, овако брани своје гледиште. Пре свега, стара подела политичких облика, заснована у првом реду од грчких философа, губи у велико своју важност кад се ови облици посматрају са гледишта државно-друштвеног, дакле садржајно. У монархије би према томе дошла само апсолутна монархија, док би уставна монархија већ измицала овој подели. Исто тако данашња парламентарна република имала би извесне сличности са модерном уставном монархијом, не само због нарочите установе шефа извршне власти који је претстављен и у републици у једноме лицу, већ и по политичком значају парламентарне владе за коју се тражи исти услови како у монархији тако и у републици. С друге стране, ни демократија није нигде остварена као „влада свих грађана". У модерној држави демократија је тако организована да не би могла носити то име у смислу античке поделе. Од модерних теорија једино Лабанд-Мајерова готово поклапа класичну дефиницију монархије. Отступања од немачких писаца учинио је у главном Јелинек са својом познатом теоријом о највишем органу. Остале модерне теорије са својим схватањима парламентарне монархије потпуно измичу класичној подели, јер што се тиче демократије у смислу античких схватања, она је данас једино приближно остварена у Швајцарској, и то само у оним кантонима у којима још постоје 1.апс35§ететс1е. Иначе у модерној држави, као носилац демокрагије сматра се сама она, одвојена од својих органа који су демократски организовани, али који су само ту да одрже потребну везу између народа и државне власти. Модерна дефиниција демократије била би према томе, да је она таква политичка форма, у којој организовани скуп грађана држи највишу власт без разлике класа и положаја. Зато су данашњи фашизам и Савез Совјетских република антидемократске политичке форме, иако је фашизам остварен у монархији а бољшевизам у републици. С погледом на данашње схватање демократије и њено извођење у пракси, сасвим је могуће да демократија може бити остварена у монархији као што аутократија може бити спроведена у републици. Али је тешкоћа у томе што се и саме присталице овога гледишта међу собом разилазе. Зато овај писац узима као чисте политичке владавинеке форме, краљевство и републику. Те две форме, могу се по њему схватити независно од сваке друштвене организације средине (демократија, аристократија),