Бранич

Стран 130

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

скоро исту толику важност као да би била призната од позитивног права, Међутим, традиционална дуалистичка теорија, узима, да се ово питање владавинских облика може успешно разматрати ипак само са једног гледишта, чисто правног. Тако по своме облику владавине, разне државе могу се груписати према правним особеностима садржаним у њиховим уставима; по тим особеностима оне добијају и једно од два утврђена основна типа. Према томе, класирање разних политичких форми не би се могло вршити по њиховој моралној или друштвеној вредности, већ једино према правним начелима на којима почивају њихове организације. По традиционалном схватању, проблем политичких државних облика јесте у основи један чист правни проблем. То долази отуда, по мишљењу традиционалиста, што једино правна наука за разлику од осталих друштвених дисциплина, врши проучавање државе само у њеним битним елементима, који се дају појмити апстрактно и који су стални и заједнички свима државама. Једна јединствена правна дефиниција државе може се дати за разне историјске периоде, док се она са економског или друштвеног гледишта може разно схватити и дефинисати с обзиром на разне друштвене структуре у току историје. Кад се овлко постави проблем, према схватању традиционалне теорије, онда је према њој лако наћи смисао и домашај разних' квалификација владавинских државних облика. На пример: разне квалификације као што су краљевство, република, затим директна и претставничка демократија или који други тип, све се оне могу у главном подвести под два основна државна типа, монархију и републику. Та основна подела узима се у праву као једна зитта (Јтзш која је довољна, јер све могуће историјске владавинске форме могу се подвбсти под ове појмове. Исто тако и подела на аутократске, аристократске и демократске владе може да буде сасвим природно претстављена у овим двема основним политичким формама. Чак и најновије форме, као што су фашизам и Савез Совјетских република, могу се подвести под ову класичну поделу; фашизам је остварен у монархији а бољшевизам у федеративној републици. За правну теорију, према традиционалистима, сасвим је довољан горњи критеријум пошто су правни појмови чисто формални. Задатак правне науке и јесте у ствари у томе да да формалне ознаке друштвеним збивањима. III, Али питање је, да ли се у данашње доба може одржати оваква једна двојна подела искључиво формалистичка ? Да ли је она у стању да да праву слику владавине појединих држава са разним политичким организацијама и друштвеним