Бранич

Врој 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 129

сантно је поменути, да с једне стране уставна држава несумњиво доводи више или мање до стварања правне државе чињеницом, да се управна власт у једном делу њених функција своди све више под правни поредак. Али с друге стране, појава уставне државе као готов резултат једне политичке идеологије, уноси у изучавање државе и политичке моменте који постају неопходни за правилно схватање данашње државе и њене организације. Према томе, постаје неопходна потреба да се правно гледиште веже са политичким које се у последње време позитивним правом рационализира, те и само у једном формалном смислу добија и спољно правно обележје. Ово се нарочито потврђује последњим послератним законодавством. Сви новији устави, нарочито они новостворених држава после Великог рата, обележавају уставну државу и као „парламентарну", а Немачки устав од 1919. (Вајмарски устав) изречно оређује да је Немачка република још и „демократска република" оријентирана ка социализму. Устав Савезне Аустријске републике такође наглашава, да је аустријска република „демократска" република. Исто тако Видовдански устав одређује, да је држава Срба, Хрвата и Словенаца, наследна уставна и „аарламентарна" монархија. Не стоји друкчије ни са Чехословачком републиком, чији устав као и раније поменути, рационализира појмове који су до тада узимани као политички, не задовољавајући се само одредбом да је Чехословачка држава република, него је одређује и као парламентарну. Могло би се навести још примера, но и ови су довољни да утврде, да се у новије време облици владе кроз позитивно право не карактеришу само према правном положају шефа извршне власти (монарх, претседник републике), већ и садржајно-политички. Облик владавине се ближе обележава и према једном политичком моменту који се унапред одређује као претежан. Али и у осталим држав^ма код којих ови политички моменти нису рационализирани, а то су већином старе предратне државе, опажа се тежња која се претворила у сталну праксу, да се у владавинском погледу државе обележавају увек и са једног политичког гледишта. Такав је случај са Француском, која се означава као парламентарна република, ближе партијска олигархија, док се Енглеска посматра као тип парламентарне монархије. СевероАмеричка Унија узима се као ванпарламентарна савезна република, као што опет Швајцарску узимају као парламентарну републику директорског система у којој је народна сувереност најстварније изведена. У свима овим државама, у којима владавински политички облици нису рационализирани -позитивним правом као што је то случај са онима створеним после рата, свест о политичкој страни облика владе толико је укорењена у публици и у политичкој пракси, да она има