Бранич

Страна 128

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

(П рппаре) буде владар у демократији, као и да једном републиком влада аристократија под условом да је изабрана и потпомогнута народом, Међутим у савременој правној науди, ова Макијавелијева подела, схваћена је одвећ формално. Узима се да смо у присуству монархије, кад је на челу државе једно лице (разуме се као централан орган), док смо у републици увек онда ако власт потиче непосредно из народа од које и врховни орган зависи. Питање је да ли се данас може одржати оваква једна чисто формална подела, и да ли она може да задовољи данашње стварно стање ствари, нарочито с погледом на политичку и економску структуру држава? Морамо одмах да напоменемо, да ова чисто формална подела владавинских облика није више довољна да пружи. праву слику појединих конкретних облика владе ({огтае ге§1гшшз). Томе има више узрока, како политичких тако и друштвено-економских. Али један од најглавнијих јесте претварање старе државе у уставну (парламентарну), на који се надовезују још и социално-економски моменти. Према. томе, правно гледиште кој,е је увек готово строго формално г мора бити допуњено политичким и социолошким схватањем. да би се дефиниција владавинских облика учинила потпуном и одговарала стварном стању ствари. Формалан критеријум за ово разликовање показао се недовољним нарочито од онога момента, када је парламентарни режим од позитивног права схваћен као правни појам, као и услед наглог развитка социалног законодавства, које је радничкој класи у најширем смислу те речи, осигурало бољи економски положај и, јачи политички утицај на ток државних послова, тако да више није свеједно за појам владавинских облика ко стварнодржи власт, које су те снаге о којима она виси. II. Пре свега морамо одвојити : питање владавинских политичких облика од т. зв. државних облика. У ове последње спада проучавање државне организације с погледом на њену већу или мању сложеност, како са гледишта уставног тако и административног права. У оквир овог проучавања дошло би питање о федеративним и унитарним државама, политичкој аутономији, административној децентрализацији и т. д, Према томе, владавински политички облици, краће облици владе, остају ван питања државних облика, чинећи засебну материју која се за сада овде има на уму. У новије доба политичког развоја држава пада у очи чињеница, да са све већим нестанком бирократисања државне власти (законодавне и управне), све се више губи ранији поЈам о држави. После замене полицијске државе уставном,. политички појам о држави добива све већи значај. Интере-