Бранич

Страна 256

„Б Р А Н И Ч"

Број 5-

Д-р Илија М. Јелић: СМИСАО §~а 311 II. КРИВ№ШОГ ЗАКОНИКА Поводом једног конкретног случаја о примени §-а 311 II Кз. од стране нижих судова, Врховни државни тужилац, при Касационом суду у Београду поднео је захтев за заштиту закона. Касациони суд је уважио захтев и овај пропис протумачио овако: 1) § 311 II Кз. не забрањује доказивање истинитости чињеница које садрже у себи обележја дела која се гоне послужбеној дужности, већ прописује начин како се доказује истинитост тих чињеница; 2) суд који извиђа дело клевете дужан је по службеној дужности да прибави правоснажну одлуку надлежне власти о томе: да ли у радњи приватног тужиоца стоји или не дело које се гони по службеној дужности ако је предмет клевете које од тих дела; 3) докле надлежна власт не донесе правоснажну одлуку о томе, поступање по делу клевете мора се обуставити безобзира кад је пријава учињена за то дело, пре или у току суђења по делу клевете; 4) кад надлежна власт донесе правоснажну одлуку о томе, суд који извиђа дело клевете има да продужи даљи. рад по томе делу; 5) ако се поступак по делу које сг гони по службеној дужности не оконча правоснажном судском одлуком којом се тужилац ослобођава сваке одговорности за то дело, било зато што гоњење није допуштено или што није изводљиво^ оптужени има право да доказује истинитост својих навода. свима доказним средствима, без обзира да ли се та дела гоне по службеној дужности или по предлогу. Конкретан случај који је изазвао ову одлуку Касационог суда био је у овоме: Приватни тужилац навео је у сзојој тужби, поред осталог, да је оптужени рекао за њега како је проневерионовац једне хумановаспитне установе којој је стајао на челу и како је правио фалсификате извештаја, записника и чланства. Оптужени је пред судом изјавио да су ти наводи истинити и поднео доказе за то. Тужилац је признао све фалсификате, као и многе друге чињенице, али се изговарао да то нису фалсификати и да је имао право да ради то. У потврду својих навода није поднео никакве доказе. Првостепени суд је одбацио све доказе и предлоге које је оптужени поднео и донео пресуду по делу клевете налазећи да. оптужени није доказао истинитост инкриминисаних чињеница,, ]ер није поднео правоснажну одлуку надлежног суда да је нриватни тужилац осуђен за дела која су била предмет инкриминисаних израза.