Бранич

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Стоана 255

Такво гледиште у највећој могућој мери ограничава важење закона да би судија могао слободно да ствара. Ако је наше објашњење аналогије, изнето горе, тачно, онда би изгледало овакво гледиште погрешно. У ствари није, јер ма колико логично и у интересу доследности, да се и на сличне случајеве примени исти критеријум, није баш неопходно, јер има ту и један други критериум: на име, колико ће се оставити власти законодавцу, а колико судији. 9. Аналогија се разликује од ширег (екстензивног) тумачења по томе, што се екстензивним тумачењем не може да пређе преко садржине самог прописа и тачније преко могућег значења које садрже речи. Ствари и ситуације (односи) су дакле садржанеу тексту. Тумачење по сличности иде преко тога и то сууправостварии ситуацијенепредвиђене. Али, како се једној речи може дати и „необично" значење, онда је разумљиво, ако се граница брише лако. Када се на пр. закључен посао умоболног сматра ништавним, јер није закључен „слободно", онда реч ,,слободно" добија и сувише широко, и необично, значење. Је ли то екстензивно тумачење или аналогија када се појам „новца" примењује на доцније створени пагшрни новац, или „млин" на модерне водие турбине (електричне) или „зграда" на моторе, или када се сматра да је уговор закључен између отсутних лица? Хек примећује да много пута кад се говори о екстензивном тумачењу у ствари је дата аналогија, јер је чешћи случај да човек себи не може да претстави ствари него ли избор сувише уске речи да би, у овом последњем случају, било потребно акстензивно тумачење. Разликовање ове две врсте тумачења нема велике практичне важности, изузев кривичног права, где може оно баш добро да послужи, пошто је забрањена аналогија. У облику екстензивног тумачења могла би се ту вршити аналогија, где буде нужно или бар неопходно. Литерашура. Ј. бравбснеуНсћ, С'апа1о§1е е4 Пп1егрге4аНоп, 1911; Регтеаи, Тесћп^ие с1е 1а јипзргис!епсе еп (1гоН рпуе, 1оте ргетег, 1Лп1егрге1а1мп сЈез 1ех4е8, ст. 264—374; О. Ое1 Уессћјо, биј ргтсјрј ^епегаН сЗе1 <Ип11о, 1921, сг. 11—17; РгНг бсћгејег, Бје 1пЈегрге4аНоп с!ег Оезе1ге ипсЗ КесМз^ебсћаИе, 1927, Ресћ(8еп1{а11ип§ ипс! Ресћ18ег§ап2ип§, ст. 39—55 нарочито ст. 45—46; Оег1тапп, 1п1еге88е иис! Ве§гШ Јп <1ег Кесћ(8шЈзкепбсћаИ, 1930, ст. 26—30; ЕћгПсћ, Бје јигЈбИбсће 1_о§П<, 1925. ст. 227230; Ј.Моог, Оаб 1,с°;јбсће Јт Кесћ! (1п1егпа12Јопа1е 2еИзсћгШ {иг Тћеопе (Зез ресћ(з, Јаћг^. II, 1927/28), специално ст. 193—195. Класичну литературу не наводимо, као ни дела новијег датума од епохалног значаја као Јерингова ■и Жениева. Ближе за литературу в. код Спасојевића и Мора.