Бранич

Страна 264

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

претходно донети одлука по делима која су предмет клевете, да би се могла донети одлука по самом делу клевете. Законски текст у овоме смислу тако је категоричан, да не трпи никаква отступања. Ако би се пак стало на гледиште г. Вукчевића, тј. да се пресуда по делу клевете може донети и пре но што се оконча процес по делу које је предмет клевете, оптужени би био лишен могућности да доказује истинитост својих навода у свим оним случајевима у којима пре отпочињања суђења по делу клевете не би постојала и пријава за дела која су предмет клевете. Међутим таквим тумачењем дошло би се до тога да би пропис §-а 311 I Кз., који начелно допушта доказивање истинитости клевете, у свим тим случајевима остао без своје примене. А тако што ваљда није имао у виду наш законодавац кад је редиговао овај законски пропис — § 311 Кз. Зато верујемо да ни г. Вукчевић не би ни часа бранио гледиште које је изнео у своме чланку да је имао у виду ову чињеницу која се јавља као непосредна логичка последица његова тумачења овога законског прописа. 2°) Сам факат да смо ми већ имали у §-у 212 IV Срп. каз. законика сличну одредбу оној коју садржи § 191 Нем. крив. законика, тј. да се по делу клевете обуставља поступање само у случајевима ако је већ поднета пријава за дела која се гоне по службеној дужности, да је та одредба била унета у пројекте од 1910, 1911 и онај од 1922 године, и, најпосле, да је та одредба сасвим избачена из пројекта од 1926. год., као и из свих каснијих, и да је место ње дошла она коју садржи § 311 II Кз., јасно и непобитно доказује, да наш законодавац нарочито није хтео да усвоји начело садржано у §-у 212 IV Срп. каз. законика, односно у §-у 191 Немачког каз. законика, или рецимо, ону из чл. 77 Закона о штампи, већ је хтео да отступи од тога начела и да усвоји ново, тј. оно које садржи § 311 II Кз. А да је § 311 II Кз. нова и, према томе, различна одредба од оне из § 212 IV Срп. каз. зак., односно из чл. 77 Закона о штампи, јасно се види из Експозеа Владина делегата који о другој алинеји §-а 311 Кз. дословце каже да је „добио нов важан одељак о начину доказивања" 10 ). 3°) Фактичка немогућност да се у пракси изведе оно што предлаже г. Вукчевић, наиме, да се пресуда по делу клевете изрече ако пре суђења није подигнута пријава, а да се при томе не повреде позитивне законске одредбе. Тако: 10 ) Ексаозе г. д-р Душана Субоихића о предлогу Казненог законака одржан у седлици секциЈе законодавног одбора 27—IV—1926 године. Државна штампарија. Београд 1926, стр. 12 (објашњење §-а 303 који одговара §-311 Кз.) Ечспозе је истовремено објављен у: Архиву за иравне и друшшвене науке (1926), стр. 349 и д. и Полицији (1926), стр. 414 и д.