Бранич

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 263

по оба дела обави истовремено и о истом трошку и то пред судом који извиђа теже дело, па да се утврђено чињеничко стање као готов материјал употреби у поступку по делу клевете, и да се на тај начин поступак што брже обави, па самим тим да буде и што јевтинији. А уколико је правосуђе брже и јевтиније, утолико је и боље и ефикасније, јер је брза помоћ, двострука помоћ. Четврто, тек сада долазе тужилац и оптужени и то на равној нози: и један и други имају у личном спору да употребе готов доказни материјал из оног јавног спора који је водила Држава. Ко буде био у праву, тај мора победити, јер му сама Држава даје доказ за то, даје му своју извршну пресуду о истинитости, односно неистинитости инкриминисаних израза. Ако пак Држава из буди којих разлога не би хтела или не би могла да пружи парничарима такву пресуду, њима остаје пуна слобода да расправе свој сукоб у личном спору: тужиоцу остаје неограничено право да тужи а оптуженоме пуна слобода да се брани и да своје наводе доказује свим доказним средствима. 3) Најпосле, г. Вукчевић каже, да прави смисао прописа §-а 311 II Кз. није расветљен, да ниједна теза о томе питању није сигурна и да је о истоме дискусија и неизбежна и потребна. 10 ) Ми напротив налазимо да је смисао §-а 311 II Кз. сасвим јасан и да му није потребно никакво нарочито објашњење, особито после одлуке Касационог суда Кре. бр. 68[34. Али кад г. Вукчевић и поред тога тражи објашњења о значењу овога прописа, готови смо да му их пружимо. Пропис §-а 311 II Кз„ поред осталог, значи и то, да за обустављање поступка по делу клевете није потребно, да је пре почетка суђења по делу клевете подигнута пријава за дело које је предмет клевете, већ је довољно да се та пријава или саопштење учини и у току претреса по делу клевете. Да је то тачно, служе као докази: 1°) Сам текст §-а 311 II Кз. који изречно прописује и ово двоје: а) да се поступак по делу клевете мора обуставити докле се не заврши поступање по делима која се гоне по званичној дужности и у томе није постављено никакво ограничење, што значи да се тако мора поступити у сваком конкретном случају; б) да се мора донети прво одлука по делима која су предмет клевете, па. тек онда одлука по делу клевете, јер је изречно условио доказивање истинитости клевете претходним доношењем правоснажне одлуке по делима која су предмет клевете, што значи да се у сваком случају кад је допуштено и изводљиво гоњење оклеветаног лица мора

10 ) 1Ш, 154.