Бранич

Број 5 „Б Р А Н 14 Ч" Страна 291

„Како се из ове продаје — и огласа — не види да су испуњени сви ови нужни елементи, потребни да ои се продаја правилно извршила, то је суд погрешио кад је ову продају прогласио за снажну, налазећи да нема места позивању на помен. пропис § 134. Зак. о извршењу и обезбеђењу, зато што жалилац није земљорадник. Овакзо нахођење суда да за жалиоца не важи пропис § 134. пом. Зак. погрешно је јер се овај Зак. о извршењу и обезбеђењу не односи само на земљораднике, већ и на сва остала лица, као што се види из чл. 7. Уредбе о увођењу помен. Закона, па се према томе он имао и у овом случају применити." Иван Д. Петковић Кад ио меницама плативим ио виђењу или на одређено време ио виђењу није назначена и каматна стоиа, онда висану каматне стоие одређује сам закон на 6°/ 0 , и у оба случаја ирема од. III § 5. меничног закона камата тече од дана издања мениие, ако није друкчије уговорено. — (Одлука Касационог суда у Београду од 24. октобра 1933. год. бр. 8513.) М. Д. пуномоћник П. Ј. П. тужбом својом тужио је Ј. Д. и молио да га суд по кратком поступку осуди да његовом властодавцу плати 5.000'— дин, главног дуга са 6%год. интереса и то на суму од 5.000'— дин. од 14. јула 1931. год. а на суму од 900"— дин. од 15. марта 1932. год. па до наплате. Охридски Првостепени Суд решењем својим 12. септембра 1933. год. Бр. 11572 осудио је туженог Ј. Д. да плати тужиоцу П. Ј. П. 5.000"—■ дин. главног мен. дуга са 6°/ 0 год. интереса почев од 29. маја 1933. год. па до наплате. Од тражења интереса и то на суму од 5.000'— дин. од 14. јула 1931. год. и на суму од 900'— дин. од 15. марта 1932. год. одбио је тужилачку страну, као тражења неумесног и недоказаног, са разлога: „Поднетим меницама у оригиналу као јавним исправама доказана је обавеза дужника, односно доказано је да је рок по изложеној обавези протекао 19. маја 1933. год. када је тражево обезбеђење по овим меницама, пошто глаее по виђењу, те доспевају оног дана када се дужнику однесу на наплату. Па како тужилачка страна тражи да се тужена страна на испуњење поменуте обавезе силом закона принуди, то су тиме испуњени услови из §§ 449., 450., 453. и 454. грађ, суд поступка те се тужена страна има осудити на плаћање дуга са 6'/ 0 год- интереса од 19. маја 1933. год. па до наплате. „Тужилац П.Ј. П. од тражења интереса од дана издања поднетих меница и то на 5.000'— од 14. јула 1931, год. и на 900-— дин. од 15. марта 1932. год. има се одбити, као тражења неумесног и недоказаног, а ово са разлога: што по меницама плативим по виђењу рок доспева оног дана када је тужилац тражио наплату т. ј. рок исплате је 19. маја 1933. год. када је поверилац тражио обезбеђење по овим меницама. ,У конкретном случају нема места примени ст. III § 5. мен. зак. по коме камата тече од дана издања, ако није друкше означено, са разлога, што § 5. мен. закона говори само о меницама плативим по виђењу или на одређено време по виђењу у којима је назначена и каматна стопа, која ако није друкче означена тече од дана издања менице. „Изподнетих пак меница не види се да је уговорен и интерес, те се има узети да интерес тече од дана када је поверилац тражио обезбеђење