Бранич

Страна 290

,Б Р А Н И Ч"

Број 5

Гњилански прзостепени суд решењем од 19. септембра 1933. г. бр. 14941 одбио је молиљу од тражења, нашавши: „Поднети менични бланкет, на коме је само преко лица написано: „Признајем Сава Ш. трг. из Г." не садржи потребне елементе менице,како то предвиђају §§ 1. и 103. мен. закона. нити је пак молилац у својој молби изнео главну садржину менице, те се не може овај бланкет сматрати меницом нити тражити амортизација менице по § 90. мен. зак. „Пошто су поднети подаци недовољни и молилац није вероватним учинио да му је нестала меница, то се има од свога тражења одбити". По жалби молиоца Касациони суд у своме III оделењу примедбама бр. 7783 од 31. октобра 1933. г. поништио је ово решење нашавши: „Кад је у § 16. од II мен. зак. посредно предвиђена бланко меница, која у саобраћају иначе циркулише као хартија од вредности и која се у моменту тражења наплате или каквог другог права проистичућег из менице као такве може појавити употпуњена и са пуним менично-правним дејством, онда је погрешно нашао суд да амортизацији бланко менице нема места по § 90. мен. закона, а са разлога што она не одговара условима из § 1. односно 103. мен. закона, јер питање да ли меница испуњава ове законске услове долази у оцену тек приликом остварења каквог права које из менице као такве проистиче, а што није случај са тражењем амортизације нестале менице". Иван Д. Петковић Проаис § 134. Зак. о извршењу и обезбеђењу, који је стуиио на снагу ио § 4. Зак. о зашт. земљорадника, односи се и на извршења прошиву неземљорадника. — Касациони Суд у Београду Рек. — 476 од 1. матра 1934. т.) Тужилац Аранђел у својој тужби на јавну продају његовог непокретног имања навео је поред осталог, да је извршна власт повредила пропис § 134. Зак. о извршењу и обезбеђењу, јер у огласу није назначен сат почетка јавне продаје, износ јемчевине и у чему се она могла састојати, и нису позвата друга лица која на имању имају каквог права, и да нису извршена саопштења у тач. 7. помен. прописа. Кумановски првостепени суд решењем бр. 28010 од 12. јануара 1934. год. оснажио је јавну продају, а наводе тужбе одбацио, нашавши поред осталог: „Да нема места позивању на прописе § 134. Зак. о извршењу и обезбеђењу који су по Зак. о заштити земљорадника ступили на снагу, јер дужник Аранђел није земљорадник, те се исти на продају непокретности других лица, сем земљорадника и не односе." Касациони Суд примедбама III оделења Рек. 476 од 1. марта 1934. год. поништио је ово решење нашавши: „Према § 4. Зак. о заштити земљорадника, поред осталих прописа, ступио је на снагу и пропис § 134. Зак. о извршењу и обезбеђењу. По овом законском пропису, извршна власт, приликом продаје, дужна је у прогласу (огласу) означити сат почетка јавне продаје, јемчевину ако је има и у чему се састоји, позвати сва заинтересована лица и извршити саопштења по тач. 7. истог прописа.