Бранич

Страна 294

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

„Жалилац С. такође напада ову трећу продају са разлога, што он на продатом имању има право сусвојине, пошто је он рођени брат стед. дужника Р, и ову су имовину заједно наследили од оца им пок. Б., те је по§ 471. гр. суд. пост. Суд могао да узме у попис само део дужника Р.ане у његов део. „Суд је оценио ожалбене наводе, на је нашао да су исти неумесни. „Јавна продаја имања стецишног дужника Р. извршена је на дан 6. новембра 1929. г. и иста је извршна, пошто на исту није постојала жалбаОколност, што је после ове продаје одређена друга због тога што лицитант П. није хтео да положи излицитирану цену не даје право жалиоцима на жалбу, пошто је прва продаја према њима извршна и нова продаја интересује само купца на чију штету и трошак се ова нова продаја врши, §§ 484. и 490. грађ. суд. пост. Жалиоци су могли своја права да истакну само противу прве јавне продаје, не учине ли то, они су, по мишљењу овога суда, изгубили право да овим путем своје право траже и остварују", Ово је решење, по жалби жалиоца С. и К., Касациони суд у своме II оделењу, решењем својим од 13. септембра 1933. год. Бр. 6007, оснажио већином гласова: Мањина налази: „По § 22. грађ. зак. сваки ко има неко право од њега зависи да ли ће га и кад употребити или неће употребити. И ако га не може илв неће да употреби зато само исто право не губи. Разуме се, он га не губи све док му то право не застари по одредбама глаае IV грађ. зак. Према томе, и ако жалиоци нису своје право покренули пред стецишним судом, па ни приликом раније извршених продаја, то они нису то право изгубили све док им оно не застари, — те га могу и сада покренути. Па како је овде питање спорно, то се не може овако уз питање јавне продаје неспорним путем расправити. За то смо били мишљења да с обзиром на наведено ништимо решење, да суд оцени ко је слабији, а ко јачи у праву, па да слабијег упути на спор, а дотле застане са расправом питања о уништају продаје." Саопштио: Јован Д. Сшљанић

ПРИКАЗИ Споменица Мауровићу, прилози посвећени Иванч Мауровићу од пријатеља, другова и ученике о шесетогодишњици његова живота. Књ. прва. Београд 1934. стр. 555. Пријатељи, другови и ученици г. Др Ивана Мауровића проф. Загребачког правног факултета, објавили су о шесетогодишњици његовога живота своје радове у горњој Споменици, која преставља леп прилог како г. Др. Мауровићу тако и нашој правној науци. Позив на сарадњу и прикупљање радова извршио је г. Др. Јован Шшефиновић, адвокат из Београда, коме се има највише захвалити што је до Споменице дошло и што она садржи радове југословенских правника из сва три дела нашег народа, уз радове неколико угледних иностраних правника. По обиму и квалитету радова ова Споменица премаша размере сличних споменица. Писци су имали пуну слободу у избору материја и у обради својих радова, те је сваки писац писао о ономе што му се нарочито свиђа.