Бранич

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Стргна 295

Готово све гране правне науке у њој су заступљене. Тако П р а в н а политика следећим радовима: Михаило П. Јовановић: Наша нова кодификација, Бг. Егп$1 8п>одос1а: Ргоћ1ете (Јез >Јеиог<1пип§ (Јез Рпуа{гесћ1б у Ог. Јап Кгстаге: Ме4ос1у ргаупЈскећо ћасЈапЈ 8 р!асј регбреИгеу, Бг. Е$оп М/ег&з: Кесћ(5Уег§1е1сћип8, Кесћ(8§е8сћјсћ(е ипс! ћиг§егНсћез КесћГ, Живојин М. Перић: Преливи (ниансе) у Праву, Др. Сшанко Франк: О унификацији закона, Стеван Ладија: Будућност грађанског права, Др. Драгољуб Аранђеловић: Изједначење грађанског права у Румунији. — Грађанскоправо: Др. Лазар Марковић: Неколико напомена о Југословенском грађанском законику, Ог. Напз 8рег1: ОгипсЈбсћиШ ип<3 2\уап§8Уегб1еј§егип§, Др. Нинко Перић: О заблуди, превари, принуди и менталној резервацији по Српском грађанском законику, Др. Бертолд Ајзнер: Приватноправни положај жене по данашњем праву Југославије и његово уређење у јединственом Грађанском законику за Југославију. — Г р а ђ а нско судски поступак: — Др. Чет Марковића: Уверење судије као мерило спорног износа тражбине, Др. Мирослав Муха: Прилог легислативноме уређењу надлежности судова другога и трећега степена осим парничних, Др. Фрања Горшић; Порабна права у стечају, Ог. Кис1о1ј бајоУГс: Моуе втеге V гагбосЈпет роб1ирки. — Трговачко п р а в о: Др. Михаила Вуковић: Право трговачке ретенције, Др. Видан О. Благојевић: Берзански прим и судови, Ог. Мах Насћепбаг§: КгШзсће Вегпегкип^еп ги <1еп БезНттип§еп" ићег с11е ОгипсЈипд уоп АкНеп§ебе11бсћа11еп пасћ сЈет Еп1\уиг {е ешеб ји§0б1аујзсћеп Напс1е1б§ебе(2ћисћеб. — Ше11акНепгесћ(? — Ј а в н о п р а в о. Др. Данило Данић: О административном уговору, Слободан Јовановић: Члан 116. Устава. — Кривичноправо: Вг. Каг1 №оЏЈ: бсћејпуегћгесћеп, Ог. Ргапг ОзсћпНгег: Соп(га ћопоб тогеб-§е^еп сће §и(еп 5И(еп. — Историја права: Ог. 1уо МШс: Јиб бери1сћга1е па птбкјт па1ри зЈта и боПпи. Разно: Др. Фердо Шишић: Из Штросмајерове коресподенције 1862. год., Обрад Б. Благојевић: Адвокатски Бранич. Због горњих радова овде објашњених Споменица Мауровићу заузима почасно место у збирци радова наших правника. Унив. проф. Др. Михаило Лановић: Увод у правне науке. Загреб, 1934. Наклада Југословенског накладног Д. Д. „Обнова". стр. 435. Загребачки Универзитет добио је недавно катедру за Енциклопедију права, па је требало спремити и уџбеник за овај предмет. Тај уџбеник јесте горње дело г. Др. Лановића који овај предмет тамо. предаје. Енциклопедија права с правом се сматра као веома тежак наставни предмет. На самом почетку у правне студије треба студентима стручно али и елементарно преставити све оно што ће у току четири године рада научити. Не треба се упуштати у опширна и сувише стручна излагања али се не сме силазити испод дозвољеног научног нивоа на нашим Универзитетима, Ту праву средину могу наћи само добри стручњаци, старији признати и познати професори права који ће и педагошки и научно ову важну правну материју тако преставити студентима, да их она заинтересује и уведе у правне науке, не застрашавајући их од огромности и комплексности правних проблема са којима се у току студија има да упознају. Све ове особине садржи горње дело које је плод дугогодишњег пишчевог искуства и озбиљних студија. Књига је подељена у три дела: ирисшуа, који садржи појам и поделу науке са објашњењима да је право наука којој је означен и развој, а све то служи као увод у правне науке; основне правне иојмове, право као такво, правну власт, вољу у праву, основе државе, изворе права* тумачења права, појам и правне односе, физичка и правна лица; оишше иравне аојмове, право државно, међународно, црквено, кривично, грађанско, управно, процесно. У једној овако огромној енциклопедијској материји може се веома опширно дискутовати о пишчевим закључцима, јер у томе је и преимућ-