Бранич

Страна 322

„Б Р А Н И Ч'

Број 6

више одговара начелима старог, прежизелог права јер се осврће првенствено на настали протуправни учин, него ли на модерне основе кривичног права, које имају пред очима првенствено антисоцијалну вољу. Али када би то и допустили, видимо да и присталице противног назора усвајају у овим случајевима, да код аберације постоји стицај деликата, а не једно кривично дело. Ово одступање од њиховог основног становишта види се очито у даљем извађању поменутог писца. „Ако је закон каже Мих. Чубинска даље — створио из једне врсте дела засебно дело друге правне природе, онда не може бити више говора о једном компликованом делу: то ће битистицај двају дела и то (али само ту) правилно је схватање, којег се придржавала стара доктрина. Тако, например, атентат не спада у групу кривичних дела против живота, већ у групу кривичних дела против опстанка државе. Услед тога, ако је неко намишљавао атентат, али је извршио обично убијство, код услова наведених под 4) и 5) (т. ј. код егггог-а ш ођјес!о и код аберације) исти ће одговарати за припремање или покушај атентата и за умишљено, нехатно или случајно убијство." 34 ) Ако се запитамо за разлог овом подвајању, ми га нећемо наћи. Овакво је мишљење очито изазвала потреба да се нађе кривична санкција за ону протуправност, која је очита, а која се по начелном становишту присталица ове групе стварно не би могла казнити. У погледу саме кривичне одговорности за почињена, покушана или припремљена кривична дела нема у кривичном праву никакве разлике. Сасвим је свеједно за установљење кривичне одговорности питањеда ли је окривљени починио убијство једне или друге које особе. То је можда од важности, као код овог случаја с атентатом, код установљења кривичне санкције за почињено, покушано или припремљено кривично дело. Питање о кривици неовисно је о правној природи протуправног учина. За установљење те кривичне одговорности првенствено је важна сама антисоцијална воља. Модерно кривично право управо се одликује тиме што поред кризичног дела и казне поставља питање кривца односно његове кривице. Та се кривица има установити у првој линији не по самом чину, колико по указаној и установљеној вољи да се односна протуправност изврши, покуша или припреми. Најзад казнена је санкција управо и уперена против те антисоцијалне воље, коју треба пригушити и поправити. Ради тог основног принципа и нормирана је у модерном, па и у нашем позитивном кривичном праву и сама одговориост за покушај апсолутно неспособним средством ") Чубински, ор. сЦ. стр. 161.