Бранич

Страна 330

„Б Р А Н И Ч' !

Број 6

такве природе да могу служити као подлога за примену материјалнога права, или ако су ти наводи у супротности са доказима који су пред судом или чињеницама код суда опште познатим. То ће исто бити, ако чињенични наводи у тужби, не би били у узрочној вези са тужбеним захтевом^ односно са правом, које се тужбом жели реалисати. Тужилац, када тужени изостане са прзог рочишта, не може преиначити тужбу, јер је парница, почела тећи (§ 330 од. 1). Али зато тужилац може, без иреиначења основа тужбе, изменити, допунити, објаснити или исправити чињеничне наводе тужбе, и доказа понуђених у истој, као и сузитв тужбено тражење по главној ствари и споредним тражењима, или, у место првобитно захтеваног предмета, други предмег или интерес захтевати. Тужилац ово може чинити зато што се све изложене радње, по § 330 од. 4, не сматрају преиначењем тужбе. 2) Ако тужилац изостане са првог рочишта, тада ће се,. опет по § 492, чињенично стање, изнето од туженог на првом рочишту, узети за истинито, и по предлогу туженика изрећи пресуда због изостанка. Чињенично стање, које туженик износи на првом рочишту, када тужилац на исто није дошао, узима се за истинито само и у толико, у колико исто није оповргнуто доказима приложеним у тужби, доказима који су већ пред судом или чињеницама код суда опште познатим. Али, ако би чињенични наводи изнети у тужби били и доказани, доказима приложеним у тужби, па би ови чињенични наводи били у супротности са чињеничним наводима нзнетим од туженика на првом рочишту, тада би се ови последњи имали узети за истините и ако су без икаквих доказа — § 492. Тако, ако је тужилац, навео у тужби, да му туженик дугује из уговора о зајму 5.000 дин., и за доказ тих чињеничних навода поднео признаницу потписану од туженика, тада туженик, ако тужилац изостане са првог рочишта, не би могао тврдити да ту суму тужиоцу не дугује, јер би то његово тврђење било оповргнуто доказом уз тужбу, и он би био осуђен на плаћање по тужби. Али, у овој ситуацији тужени може навести таково чињенично стање, које ће бити у супротности са чињеничним стањем изнетим у тужби, а које је такве природе, да право које тужилац из чињеничног стања у тужби изводи, у потпуности потире. На име, тужени може навести да је он, доиста, дуговао из уговора о зајму, тужиоцу, 5.000 дин., јер као што смо видели порицање тих навода не би му ништа користило, због доказа у тужби, али навести, даље, да је он тај дуг тужиоцу у потпуности измирио. Како последше чињенично стање наведено од туженика, не би било У супротности са доказом пред судом (у тужби), то би се оно узело за истинито и ако је без икаквих доказа, и ту-