Бранич

;6рој 6

„Б Р А Н И Ч"

Страна 335

одговорити на тужбу, он је преклудиран и не може учествовати у расправи главне ствари, а не и у расправи о приговорима. Све изложено било би заједничко за оба случаја о којима говори § 494 од. 2, а разлика би се појављивала према томе: а) ако је бало наређено одвојено расарављање о изложеним ираговорима; и б) ако о изложеним ираговорима није наређено (одређено) одвојгно расарављање. И о случају под а) и о случају под б) биће засебно говора у даљим редовима. а) Туженик је на ирвом рочиилту истакао ираговор: недоиустивости редовног иравног иута, ненадлгжности суда, иравноснажно иресуђене ствари ила ириговор да о истом иредм п ту већ тече иарница, иа је о там ириговорима наргђено одвојено расарављање (§ 355), а он (туженик) у остављеном року није никако, али наје благовремено иредао одговор на тужбу. И ако туженик није одговорио на тужбу, он има права да учествује у расправљању о изложеним приговорима, као што је већ речено. Ако истакнути приговори буду уважени, тиме је и парница завршена. Изузетак је са уваженим приговором ненадлежности, ако се тужилац користи § 357. Али, ако приговори буду одбијени, тада тужилац, пошто одбијање приговора постане правноснажно, може предложити, да се о главној ствари донесе пресуда због пропуштања. Тужилац нема права ни да ставља предлог о доношењу пресуде због пропуштања по главној ствари, на рочишту одређеном за расправљање о приговорима, већ то може учинити само „иосле иравноснажног одбијања тах .приговора", како се то у законику изрично каже. Значи, да тужилац мора сачекати да одбијање приговора постане правноснажно, — било што се туженик на то одбијање није жалио, било шго је одбијање оснажено од рекурсног суда, — па тек онда, писменим поднеском, учинити предлог о доношењу пресуде због пропуштања, по главној ствари. Као што је напоменуто, ни сам предлог за доношење пресуде због пропуштања, по главној ствари, тужилац не може учинити приликом расправљања о истакнутим приговорима, већ то може учинити после правноснажности одбијања приговора. Гако и Горшић (књ. II стр. 243). Противно Аранђеловић { књ. II стр. 182) и Верк (стр. 221). О изложеним приговорима, — сем ненадлежности која се може уклонити споразумом странака — суд мора водити рачука, по службеној дужности (§ 335). Према томе одлука о изложеним приговорима би се донела, и ако ни једна парнична странка не би била присутна на рочишту, одређеном за расправљање по овим приговорима. Тако и Верк •<стр. 221), Горшић (књ. II стр. 243) и Верона-Цуља (стр. 583) :мисле да би, у овом случају наступило мировање поступка.