Бранич

Број 6

„Б Р А Н И Ч„

Страна 343

Ако би по нахођењу претседника већа или судије појединца, било одржано рочиште у овим данима, да ли би такав рад суда повукао ништавност поступка — § 571 гр. п. п. Мислимо да не би наступила ништавност проведеног поступка јер ништавност овакве врсте не познаје законодавац, пошто није предвиђена у поменутом пропису. Овога је мишљења и проф. Универзитета г. Др. Аранђеловић. У прилог нашем мишљењу довољно је да се може изузетно одржати рочиште и у данима споменутим у Закону о празницима ако је опасност скопчана са одлагањем. На основу § 112 Меничног закона од 29. XI. 1928, § 28 Закона о чеку од истога дана и § 6 Закона о празницима, по Уредби о празницима у смислу Меничног закона и Закона о чеку 3 ), у данима означеним у §§ 1, 2, 3 поменуте Уредбе у вези Закона о празницима, изрично је наглашено, да се ти дани сматрају у смислу Меничног закона и Закона о чеку као законски празници на подручју целе Краљевине. У овим данима не тече никакав рок, нити протестни органи могу предузети ма каква чињења која се тичу менице или чека противу лица која станују и бораве у Краљевини без обзира којој вероисповести припадају. Дакле, у данима означеним у Зак. о празницима, Уредбе о празницима у смислу Меничног закона и Закона о чеку, не смеју се обављати рочишта сем ако постоји опасност од одлагања. О томе води

стов-дан, Митров-дан, Аранђелов-дан, Ваведеше Богородице, Безгрешно зачеће Богородице, Св. Никола, Бадњи дан, Први и дрјти дан Божића, Велики Петак, Други дан Ускрса, Спасов-дан, Други дан Духова; д) за грађане евангелике аугзбуршког и хедведског (реформисаног) вероисповедања: Нова Година, Велики Петак, Други дан Ускрса, Спасов-дан, Други дан Духова, Празник реформације, (31, октобар), Бадњи дан, Други дан Божића; ђ) за грађане исламске вере: Први дан празника Мухамедовог рођења (Мевлуд), Прва три дана Рамазанског Бајрама, Прва три дана Курбанског Бајрама, Први дан Нове Године, у петак, у дане Лејлен-регаиб, Лејлен-мираџ, Лејлен-берат и Лејлен-кодр и у дане у очи рамазана и оба бајрама, странкама исламске вере, које дођу пред власти, треба омогућити петком да оду до 11. сати да се моле Богу, а у осталим споменутим данима до подне да би могле извршити своје верске дужности; е) за грађане јеврејске вере: Све суботе, два прва и два последња дана Пасхе, два дана Шеврота, РошАшана, (два дана) Јон Кипур, један и по дан (пола дана у очи Јон Кипура), прва два дана и последња два дана Сукота. 3 ) По овој Уредби сматрају се као законски празници на подручју целе Краљевине: а) Рођендан Њ. В. Краља и дан Уједињења; б) све недеље; в) сви празници раније споменути по Закону о празницима. Сем овога у подручјима окружних судова у којима је према сваком последњем општем попису становништва у целој Краљевини једна трећина становништва исламске вере, сматрају се као законски празници: Рамазански Бајрам (три дана), Курбански Бајрам (три дана>, Мемлуд, (један дан) Мухарема (Нова Година — један дан). У местима у којима је 10% становника јеврејске вере, сматрају се као законски празници у смислу Меничног закона и Закона о чеку и празници: Пасха (прва два и последња два дана), Рош Ашана (два дана), Јон Кипур (дан и по) и Шеврот — два дана.