Бранич

Страиа 344 ,,Б Р А Н И Ч" I »рој 6 рачуна претседник већа или судија појединац код зборних судова а код среских судова старешина суда или његов заменик. У сваком случају треба избггавати одржавање рочишта недељом и празником без обзира на околности које могу «аступити. Колико је познато, до сада су се ретко одржавала рочишта у судској згради недељом или празником јер се имало у виду напред наведено. Утацај недгљних п аразничних дана на ток роиова. Законодавац је у глави другој предвидео посебан пропис који говори о утицају недељних и празничних дана на ток рокова — § 190 Гр. п. п. Почетак и ток законских и судијских рокоза не спречавају недељни и празнични дани, али ако свршетак рока падне у недељу или празник, онда се за последњи дан рока узима први наредни радни дан. Ако почетак рока падне у недељу или празник, у том случају рокови које суд има изрећи, почињу од наредног радног дана у погледу донесене писмене одлуке, или доставе закључка, док законски рокови почињу тећи самим догађајем за који закон веже почетак рока. — § 212 Гр. п. п. У погледу тока рокова, код прорачунавања рока одређеног по данима, не урачунава се у рок онај дан, у који пада тренутак или догађај, по којем се има рачунати почетак рока — § 189 Гр. п. п. Ако последњи дан судијског или законског рока падне у недељу или празник, онда се исти не урачунава у свршетак рока, већ наредни радни дан, а ако се предузме каква достава преко поште управљена суду, онда се узима као дан предаје самом суду онај дан у који је поднесак предат пошти, што се утврђује рецеписом или поштанским жигом на омоту — § 193. Према овоме више није потребно као по старом грађ. суд. пост. да се писмо преда за суд на повратни рецепис; дан пријема у суду сматра се као дан стављен жигом поштанским. Судски о д м о р. Законодавац говори о судском одмору у петом отсеку — (§ 317—320 Гр. п. п.) и у § 20 Уредбе о пословном реду за судове првог и другог степена. Судски одмор траје без прекида од 1. јула до 15. августа — § 93 Зак. о уређењу редовних судова. Уношењем ових одредаба о судском одмору, законодавац је имао у првом реду у виду одмор еудија и судског персонала, да би, по истеку одмора били одморнији и орнији за посао, да би евентуално заостале несвршене послове за време одмора посвршавали, како не би било застоја када после одмора наступи редозан рад.