Бранич

шррј 6

„Б Р А Н И Ч"

Страна 357

на основу правних послова међу живима, припада ово право ванпарничног одмеравања награде и трошкова али оно није ни било постављено. На сваки начин да они то право по § 29. Закона о адвокатима имају са оних истих разлога, са којих и наследници умрлог адвоката. III. По трећем питању пуна седница донела је одлуку: Да се наследници умрлог не могу при оставинској расправи, у когој су странке споразумно изјавиле, да ће саме пропести оставинску расправу, послужити стручним саветом или помоћи једног или више адвоката. Ова одлука донета је са већином гласова од 8:4. Разлози већине су ови: „Пропис § 222. одељак II Закона о јавним бележницима предвиђа да наследници, ако су сви споразумни, могу изјавити суду, да ће сами провести оставинску расправу. Овај законски пропис разјашњен је у чл. 63. празилника за извршење закона о јавним бележницима тако, да странке нису овлашћене тај посао ни делимично, ни у целости поверити другим лицима. Како је по § 263. одељак III Закона о јавним бележницима Министар правде овлашћен, да изда све правилнике, потребне за извршење Закона о јавним бележницима, треба најпре извести на чисто питање: да ли се разјашњење законског прописа у чл. 68. правилника поклапа са законским прописом § 222. од. II Закона о јавним бележницима. Пропис § 222. од. II овог Закона треба тумачиги тако, да се странкама оставља право, да без суда и без учешћа јавног бележника, саме проведу расправу. Претпоставља се према томе, да су странке, које саме проводе расправу у пуном обиму за то способне тако, да и практично могу, без учешћа трећих лица, провести ту расправу. Овако тумачење поменутом пропису Закона о јавним бележницима даје и чл. 68. правилника за извршење истог закона, јер истиче, да странке нису овлашћене тај посао ни делимично, ни у целости поверити другим лицима. Према томе је пропис чл. 68. правилника у складу са законским прописом § 222. Закона о јавним бележницима. Из реченог прописа чл. 68. правилника произлази јасно, да странке нису овлашћене ни делимично посао поверити адвокатима. Сзаки савет, затражен и дат од стране адвоката, има се у смислу чл. 68 правилника, сматрати делимичном обавом посла, који је нарочито придржан јавним бележницима. Друкчије тумачење чл. 68. правилника довело би до тешкоће у решавању питања где започиње појам делимичне обаве посла провоцења оставинске расправе а где постоји само саветовање од стране адвоката. Уз то би се, ако се прихвати тумачење, да се странке могу послужити и саветом адвоката, морао потпуно изиграти сам законскп пропис, који предвиђа, да се странкама може само онда поверити провођење расправе, ако су оне саме кадре, да без савета и учествовања трећих лица, могу ту расправу провести. Ово тумачење није у противречности са прописом Закона о адвокатима, који уопште предвиђа, да се странке могу послужити саветом адвоката. Тај пропис нема у виду, да би се адвокатима могле пренети и извесне судске функције, како то предвиђа Закон о јавним бележницима за преношење судских функција на јавног бележиика. Преносом извесних функција на јавне бележнике, пренешене су те функције у целости на јавне бележнике, где спада и давање савета странкама, које је иначе дужан суд давати у ванпарничним стварима. Друкчијим тумачењем § 221. одељак IV Закона о јавним бележницима изиграло би се у целости наређење тога законског наређења, као и уопште цела инстнтуција јавних бележника, као судских повереника, јер би у пракси прешло све или већина расправа у руке адвоката и они би могли поред осталог свога делокруга, који им је законом зајемчен, привући све оставинске расправе и на тај начин искључити јавне бележнике од рада, који је њиховглавни, често једини круг рада."