Бранич

Страна 359

„Б Р А Н И Ч 1

Број 6

на његове наследнике. Из тих разлога ваља и адвокатским наследницима универзалним и сингуларним, као и оним лицимд, која су на потраживања адвокатова стекли права правним пословима међу живима, признати право, да потраживање умрлог адвоката, настало из заступања његове странке пред судом, наплате, да их наплате најкраћим и за странку најјефтинијим, ванпарничним путем, који предвиђа § 29. закона о адвокатима. И ако судско решење о одмеравању адвокатске награде и трошкова није извршно, оно ипак пружа највише изгледа и могућности, да странка судом одмерену награду и трошкове исплати, не чекајући да их наследници умрлог адвоката наплате парничним путем, пошто странка у парници ради наплате судски одмерене награде и трошкова, висину судом признатих и одмерених ставова не може побијати. То право ванпарничног одмеравања награде наследницима адвокатовим, као и његовим правним следбеницима в:!ља допустити у толико пре, што закон о адвокатима у § 29. не везује право ванпарничног одмеравања у тој мери за личност адвокатову, да би оно наследницима адвокатовим морало бити ускраћено. Као имовинско право, које може бити и предмет сингуларног наслеђивања а и предмет преноса правним пословима међу живима, ваља то право признати и адвокатским сингуларним наследницима, па и његовим правним следбеницима, који су право на потраживање адвокатово стекли правним пословима међу живима". Ван сваке је сумње, да је подражавање умрлог адвоката у погледу награде и трошкова, насталих из заступања пред судом, имовинско право, које прелази на наследнике. Али је питање, да ли се наследници умрлог адвоката ради остварења тога потраживања, могу послужити правом, које ло § 29. Закона о адвокатима припада адвокату, т. ј. да траже одмеравање награде и трошкова ванпарничним путем. Могло би се рећи, да је то право везано за личност адвокатову, односно да је у вези са његовом професијом, па да према томе и не прелази на његове наследнике. Но, ако се то право и не би признало наследницима умрлог адвоката, остало би им, у сваком случају, право тужбе а то право Закон о адвокатима у § 29. сматра јачим правом од права на ванпарнично одмеравање трошкова и награде. Међутим кад је странци по истом законском пропису признато право ванпарничног одмеравања награде и трошкова, не би било разлога, да се то право не призна и наследницима умрлог адвоката. У осталом, гаИо 1е§18 је овог законског наређења, да се на лак начин, без вођења парнице дође до награде. Спорно би било, да ли се наследницима умрлог адвоката, поред горњих права, може признати и право ретенције из § 30. Закона о адвокатима. ЈТогички би било, да им се и ово право призна, као споредно, пошто им оно осигурава наплату потраживања, које би без тога могло доћи у питање. Ово нарочито с тога, што наведени законски пропис признаје адвокату законско заложно право на папирима од вредности и новцу, који су положени код суда. Наравно да би у том случају и наследници адвокатови имали да испуне сзе оне дужности, које су прописане у § 30. Закона о адвокатима. Овом одлуком пуне седнице није обухваћено и питање, да ли и сгранкиним наследницима и правним следбеницима