Бранич

Број 7—8

„Б Р А Н И Ч"

Страна 421

извођењу последице, али никако не, да је више или мање нуждан. За наступање последице сви су услови једнако нужни. Из горње тврдње логички следи да је вредност свију услова за настајање последице од једнаког значаја, јер када не би било само једнога од тих услова, не би било ни последице, па како је она зависна од свих услова, они су јој дакле сви апсолутно и једнако нужни. Разуме се, полазимо са претпоставке да су сви услови узроци последице, па на основу тога сматрамо мишљење Др. Живановића погрешним. (в. Жив. Архив, 1910; IX, 183, т. 9. Појам узрока у кривичном праву). Раније је већ више пута речено. да су сви услови узроци и да је филозофско гледиште о принципу каузалитета једино тачно. Остаје само питање, да ли се може и како употребити то гледиште у кривичном праву. Казали смо да се услови не могу ограничавати обзиром на њих саме, јер свако тако ограничавање значило би повреду иринципа каузалитета или што је исто, значило би претпоставити два принципа каузалитета, од којих би један важио само за кривично право. Чим смо се једном уверили, да је логичан и тачан само појам каузалитета схваћен са филозофског гледишта морамо бити на чисто и с тиме, да се у томе појму каузалитета не могу услови ни на који начин одабирати полазећи од њих самих. Ми смо према томе начисто с тиме, да је појам каузалитета тачан само онакав, како га то узима филозофско гледиште и да се као такав мора применити и на кривично право. А да би његова примена била могућа у кривичном праву потребно је, да се одмакнемо мало од услова и обазремо се и на њихово наличје, а то су последице и одатле посматрати узроке, јер ти нас узроци овде једино и занимају н.пр. смрт једнога човека. Човек је могао да умре природном смрћу и онда та последица није кривично-правно релевантна. Он је могао и да се сам убије и онда опет та последица није кривично-правно релевантна. Коначно могао је и неко други да га убије и у томе случају последица може, али не мора да буде кривично-правне релевантна. Како је А убио човека? Послао га је у шуму за време грмљавине и ту је човека ударио гром. Слање у шуму, олуја и гром су услови и ти су услови сви једнако нужни по нашем мишљењу. Да би А са кривично-правног гледишта могао бити одговоран за смрт човека, да би га се с тог гледишта могло сматрати проузроковачем смрти, потребно је, да је он своју радњу хтео, а хтети се може само оно, што је могуће, што је дакле на било који начин у нашој власти да постигнемо. Гром је потпуно неовисан о човеку, човек с њиме не управља, па према томе не може ни бити тај узрок релевантан за кривично право. А уколико