Бранич

Страна 420

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—

Претпоставимо сада да се А и Б возе преко канала Ламанша. Када буду насред канала А баци Б у воду, па по томе продужи сам у чамду даље. Б као добар пливач плива неколико сати, након тога клоне и удави се. Питање је, да ли и овде постоји истовременост између бацања и смрти, т.ј. узрочног односа деловања воде и смрти, или можда бацање и није узрок? Али и само по себи је неразумљиво, како би та истовременост могла да игра тако важну улогу у принципу каузалитета с обзиром на кривично право. Уопште се и на први поглед чини невероватним, да би истовременост код једних, а недостатак исте код других, дакле један чисто временски моменат, могао одлучивати, да ли ће једно деловање бити узрочно или не. Пример који је Франк ставио на теорију каузалитета Др. Живановића (в. Жив. стр. 102, § 26) сасма је на своме месту. Др. Живановић каже: јер радња у питању се продужава т.ј. врши се од стране А све дотле, док се Б налази на ономе месту, дакле и у тренутку стварања отровних гасова. Али на стр. 89. (Основи) говорећи о радњи каже: Тако код недопуштеног држања у затвору оно што се продужава, наиме држање у затвору, само је последица код овога кривичног дела, а радња је и ту један телесни покрет. Променимо дакле пример Франков утолико, што ћемо рећи да је А бацио Б у затвор, где ће се доцније развити отровни гасови. А је завршио радњу, а само држање у затвору је последица као и доцнија последица смрт. Очито је Др. Живановић дошао сам собом у контрадикцију. По нашем схватању Др. Живановић као и остали греши и у томе, када каже, да су извесни услови нужнији за последицу од других, према томе у којој мери доприносе проузроковању последице (позитивно) односно колико је један услов придонео проузроковању (негативно). У обичном говору истина постоји компарација адјектива нуждан као и квантитативно дифереренцирање појма нужде. Према томе се у обичном говору може рећи, да је нешто нужно, нужније и најнужније, али ради тога, што ту појам нужде није одмах узет у своме суперлативном смислу. Сасма друкчије стоји ствар код услова. Код њих наиме, пошто су они сви нужни за проузроковање последице, појам нуждан, макар да је граматички узет у првоме степену компарације, логички је узет у највишем степену, т.ј. у суперлативу. Када кажемо да је један услов нуждан за последицу, онда се тиме хтело рећи, да без тога услова не би последица уопште наступила, дакле он је релевантан и нуждан за последицу, онда се тиме хтело рећи, да без тога услова не би последица уопште наступила, дакле он је релевантан и нуждан за последицу у истој мери као и сваки други услов. Истина може се рећи да је један или други услов више или мање придонео про-