Бранич

Шрој 7 8

„Б Р А Н И Ч"

Страна 419

било посредни услов, који је имао за последицу узрочни однос између деловања крхања моста и смрти? Претпоставимо сада да А који је послао дечака у шуму може да прави и изазива грмљавину. Дечка удари гром и убије га. Да ли је слање дечка у шуму услов за смрт дечакову релевантан за кривично право? Или још једноставније. Претпоставимо да неко трећи изазива те громове, а А зна, да ће он тога дана то чинити и пошаље дечка у шуму. Гром удари у дечка и убије га. Да ли би А у томе случају одговарао ча кулпозно усмрћење? По нашем мишљењу би, а онда настаје питање, какова је разлика између првога и другога случаја. Ирелевантно је, ради ли се овде о грому или можда о топу; услов за смрт би у томе случају био узрочни однос између деловања топа и смрти. Услов у питању је и овде слање дечка у шуму за време грмљавине, а последица је његова не падање грома, дакле непосредни услов смрти, јер би гром пао и без обзира на то, да ли је дечко ишао у шуму или не, (пошто А у случају топовске пуцњаве нема везе са маневрима, он само зна, да ће они бити или да јесу), већ само узрочни однос између деловања грома и смрти дечка, јер да дечко није био послат у шуму, не би га гром ни убио. А ипак мислимо да такав случај не би требао остати некажњен, бар као кулпозно усмрћење. Разлика би између та два случаја била само у томе, што се у првом случају ради о природним појавама, независним од људског деловања, док се у другом случају ради о појавама, које зависе о људског деловања. Та истовремена егзистенција у теорији Др. Живановића прилично је лабава ствар и несигурна тако, да његовим решењем нисмо добили ништа у коначном решењу овога питања. Судија би имао много муке, док би израчунао, да ли се може још увек говорити о истовременој егзистенцији •или је она већ престала, а поготово би му се ствар компликовала, када би почео да сравњава ту истовременост код појединих конкретних примера, где она по Др. Живановићу постоји и тамо где је нема, када би видео, да тамо где она постоји треба више времена, док уопште наступи, него тамо где је никако нема. Тако у Франковом примеру са пијаницом, којега је неко оставио на месту, на којем ће се (што тај добро зна) доцније услед трулења развити островни гаеови, изразио се Живановић, да радња непрестано траје за време развијања отровних плинова и одатле та истовременост. Али код слања дечка у шуму може се такођер рећи да радња траје, јер ако није радња прекинута и последица наступила т.ј. лежање, кад смо човека оставили на месту, онда можемо рећи, да и слање дечка у шуму траје доклегод иде дечко у шуму, дакле постоји истовременост у моменту, кад га гром удари, дакле када наступи узрочни однос.