Бранич

Страна 476

„БРАНИЧ 1

Број 9

(1925.), који положај замењује 1927. год. са положајем Министра правде у кабинету пок. Веље Вукићевића, да поново заузме положај претседника Касације у Београду 1928. год., на коме је положају и умро. Као судија пок. Др. Суботић је био савестан и правичан. У свој судиски посао уносио је велико искуство стечено дугим радом у суду и солидно правно знање стечено студијама од којих га је само смрт одвојила. Сем тога, у малом кругу људи, који су га познавали, био је комуникативан и пријатан. Иначе, није марио за шира друштва. Та његова повученост учинила је, да не успе у политици, што је схвативши добро, утицало на пок. Др. Суботића, да се врати своме судском звању у коме је био најзначајнији и прави његов рад. Делатност пок. Др. Суботића била је веома велика. Поред свога редовног рада у суду, пок. Др. Суботић је стизао да брани и заступа интересе наше државе у иностранству небројено пута, да ради у разним комисијама на законским предлозима и да у студијама и чланцима, веома запаженим и цењеним, износи своја гледишта о појављеним правним питањима. Његов домен био је претежно у кривичном праву. Из тога домена имамо значајних расправа и чланака, као: О утаји (1904.), О кривоклетству и лажном сведочењу (1907.), Смртна казна (1908.), Казна и њен циљ (1909.), Злочинство као социјална појава (1921.), Кривично дело и кривац (1924.), као и веома значајно дело под насловом: Шест основних проблема кривичног права (1933.). Сем тога, пок. Др. Суботић је превео и седам дела из Немачке кривично-правне књижевности као: Немачко казнено право од Бернера (1906.), Слободна воља и казнено право од Мајера (1909.) и др. Пок. Др. Суботић био је сталан сарадник Б р а н и ч а чији су му ступци били увек отворени. Ценио је наш часопис као што је ценио и наш ред сматрајући да нема добре магистратуре без добре адвокатуре. И та љубав према Браничу пок. Др. Суботића најбоље се манифестује његовим горњим чланком у коме удара на немогуће законе које данас диктира у Немачкој Хитлер немачком народу, Пок. Др. Суботић у суптилној правничкој анализи изнео је све оно што не ваља у новом немачком кривичном законодавству, уверен да такво законодавство не одговара правној свести немачког народа и да га с тога треба критиковати, јер само тако може се човечанство спасти од сличних експеримената изван Немачке.

Драгић Н. Солдатовић, судија Касац. суда у Београду у пенз. ЈЕДАН КАСАЦИОНИ СУД ЗА ЦЕЛУ ЗЕМЉУ Изједначење нашег законодавства приводи се крају. Већ је донета већина главнијих закона, око двадесет на броју, који се имају примењивати на целу нашу земљу, а остала су још два: Грађански и Трговачки Законик, па ће изједначење са њима у главном бити довршено. Министарство правде већ је оштампало „Предоснову Грађанског Законика за Краљевину Југославију", дакле нацрт заједничког Грађанског Законика и он је раздат посланицима на оцену и евентуалне предлоге за допуну и измену, те је само још остао да се доврши Трговачки Законик. Ових двадесет до сада изједначених закона, налазе се већ у примени и њих тумачи у последњем степену шест одељења у шест разних правних по-