Бранич

„Б Р А Н И Ч"

Страна 477

дручја, која врше Касациону власт у земљи. Те отуда не би било никакво чудо, да сеједанисти закон, у разним правним подручјима, у разним нашим данашњим Касационим судовима, разнолико тумачи и примењује. Није потребно доказивати, да се на овај начин не постиже са овим законима онај циљ, што се желео постићи, а и сам углед Државе од тога трпи — то је мислим за свакога јасно. За то прешна потреба изискује, да се одмах приступи образовању једног Касационог суда, који ће бити за целу земљу и који ће мотрити да се сви ови закони правилно и једнообразно тумаче и примењују. Истина и по данашњем Закону о уређењу редовних судова, предвиђене су извесне мере за правилно и једнообразно примењивање свих па и ових закона, али очевидно оне нису довољне, нити могу извршити ону дужност, коју би извршивао један Касациони суд за целу земљу. А кад се уз ово дода, да образовање пуне седнице Касационог суда, — једне од тих предвиђених мера — мора бити од 22 судије од свих данашњих Касационих судова, и да се она има сазивати наизменично у Београду и Загребу, скупо кошта, те се зато ретко и сазива, — досадаје свега једанпут сазвата била, — то ове мере остају без свог дејства. Даље ми данас у шест садањих Касационих судова имамо близу 80 судија, више него ли у земљама са више милиона становника и већом територијом од наше, те и економски и финансијски интереси захтевају један Касациони Суд, који ће свакако имати мањи број судија, него што их данас на окупу има. Једна Држава, једни закони, и један Касациони Суд. Без тог јединства, нема ни потпуног уједињења. Али, опет једно али, опет се покреће старо питање, које је покретано и расправљано 1921 године, при доношењу Видовданског Устава, — у коме ће месту бити тај једини Касациони Суд за целу земљу, да ли у Београду или Загребу? У „Мј есечнику", гласилу правничког друштва у Загребу, у бр. 5. за ову годину, у уводном чланку под насловом „Унификација закона захтева један Касациони суд", од Г. Др. Хуга Верка, адвоката и потпредседника Правничког друштва у Загребу отштампаном по примедби уредништва на изречни захтев предавача „источним књижевним језиком", као предавање, које је Г. Верк 25. маја о. г. одржао на Универзитету у Загребу, предавач је изнео борбу, која се водила у Немачкој од 1873—1877 год. односно седишта Касационог суда за Немачку државу. Ту су изнети разлози разних угледних личности и новина, са којих је тражено, да Касациони суд не буде у престоници Немачке у Берлину, већ у Лајпцигу и са њима се успело. Предавач вели, да се ти исти разлози и обзири имају применити и на нас, јер смо у истим приликама, и отуда изводи закључак, да и код нас не треба обра-