Бранич

Страна 478

„Б Р А Н И Ч"

Број 9

зовати Касациони Суд у престоници, у Београду, већ у Загребу, јер то општи интереси захтевају. Пре свега ми налазимо, да није најсрећније позивање на Немачку, да се докаже оправданост гледишта да наш највиши суд треба да буде у Загребу, а не у Београду. Треба се потсетити под каквим се приликама та борба у Немачкој водила и завршила са тим: да седиште Касационог Суда у Немачкој буде у Лајпцигу, а не у Берлину. Такав поступак Немачке оправдава се тадањим федеративним државним уређењем њеним, што код нас није случај. Већ данас, када се ради на централизацији Немачке и изједначавању једног законодавства за целу Немачку, појављују се мишљења да се Касациони Суд из Лајпцига премести у Берлин, у престоницу њену. Наше дакле државно уређење није као што је било у Немачкој, кад је установљено, да немачки Касациони суд буде у Лајпцигу, да би мере усвојене за Немачку, биле добре и за нашу земљу. У доказ овога довољно је изложити само неколико разлога, што их је г. предавач изнео, па да се увиди, да оно што је опредељавало Немачку о седишту Касационог суда, не треба да опредељује и нас. То су пасуси, које излажемо без икаквог коментара: „Мора се избегавати чак и сама помисао, као да највиши суд претежно зависи од неког извесног племена"... „Лежи у интересу свих непријатеља Рајха, да седиште државног суда буде Берлин. Буде ли се изрекло и само пар пресуда које би могле побудити сумњу да су донесене из привржености влади, викаће се да нема правице и свако ће племе желети да дође до властитог највишег судског степена. На тај начин, државни ће суд противно свом одређењу, ојачати партикуларистички покрет... 1 Ми налазимо да треба на томе радити, да се Загреб што више подигне до значаја друге престонице у нашој земљи, и на томе се ради и радиће се, и да због тога у Загреб треба смештати државна надлештва и установе чији рад неће трпети штете, што нису у средишту врховне државне Управе у Београду, али међу таква надлештва, по нашем мишљењу, никако не долази Касациони суд са разлога, које ћемо ниже навести. Очевидно је у чл. 110. Устава од 28. маја 1921 год. погрешно унета одредба, да ће један Касациони суд бити са седиштем у Загребу, јер то није одредба за Устав. У Устав се уносе основна начела, одредбе општег карактера, а извођење тих одредаба оставља се посебним законима. Ово је одредба за посебан, специјални закон о Касационом суду, у коме је требала и да се предвиди. За то у данашњем Уставу, са свим оправдано, изостављена је та одредба у коме ће се месту основати један Касациони суд, па отуда и позивање на Видовдански Устав не може бити повод, да се