Бранич

Број 9 „Б Р А Н И Ч" Страна 479

тако поступи, кад има и других веома крупних разлога, да се друкчије ради. Скоро у свима државама у Европи, осем неколико изузетака, међу које изузетке спада Немачка, због свог нарочитог уређења, Касациони судови смештени су у престоници, где су и остале највише власти: законодавна и извршна. И сасвим је природно да тако буде, јер оне све три стоје у тесној и нераздвојној вези, једна другу допуњују и једна другу помажу, а тога не би било у довољној мери, када би оне биле одвојене. ЕЈрло често Министар правде по свом нахођењу, или тражењу судова, или других власти, обраћа се Касационом суду за хитна објашњења, како се имају разумети и примењивати извесни законски прописи, који су непотпуни или нејасни. Удаљеност Касационог суда увелико би отежала ту узајамност између највишег суда и Министра правде, на штету једнообразног примењивања закона и брзог отклањања погрешака у разумевању законских одредаба. Судије Касационог суда, као лица најкомпетентнија са највећим правним искуством и познавањем позитивних закона, врло се често узимају у ванканцеларијско своје време, без штете по своју редовну дужност, у разне комисије по свима Министарствима за израду нових закона и измену старих и за расправљање и регулисање других спорних правних питања, која иначе не долазе на расправу пред Касациони Суд. Премештањем Касационог Суда из престонице, где су смештена сва Министарства, то би било онемогућено или бар јако отежано, на велику штету толиких важних послова. По новом законодавству многи послови морају се усмено пред Касационим судом обавити, и странке, њихови адвокати или браниоци или сведоци позивати ради саслушања. Кад се баци један поглед на карту наше државе видеће се, да је централнији положај Београда него ли Загреба, те је у интересу већине народа, да Касациони суд буде више у средини земље, како ће се до њега лакше и јефтиније долазити ради свршавања нужних послова. По чл. 109. данашњег Устава пресуде Велкког војног суда расматра у последњем степену Касациони суд, чим буде о томе донет и закон. Велики војни суд ради у Београду, као што је познато, па и та веза и узајамни рад иду у прилог, да ова два суда не буду раздвојена. По § 23. финансијског закона за 1934/35 годину, „Овлашћује се Министар правде да у циљу подизања Палате правде у Београду, у коју би се имали сместити ст судови у Београду,*) закључи код Државне Хипотекарне банке дугорочни зајам на основу годишн>их закупнина , које данас илаћа држава и суд општине града Београда, за све судове у Београду, као и годишњег прихода, који ће дати Дунавска бановина на име накнаде за зграду у којој су сада смештени Окружни