Бранич

§рој 11

,Б РА Н И Ч"

Стража 637

бински иде и даље и каже за исто то дело, да се по њему Шиловић показује заправо као детерминиста. А сетимо се сада само онога злочинца, мало пре приказанога, са слабо развијеним осећајем, хередитарно оптерећеног. Та хередитарна оптерећеност, оданост пићу, околина и друге разне околности, све су то фактори, који слабе његову вољу. Кад пођемо сада посматрати његова дела, када уочимо све оне факторе. који су били одлучни, да је то дело извршио, пуним правом ћете се питати, шта је заправо остало од те његове слободне воље. Изгледа само онај креаторни елеменат, она идеја, да је воља слободна и ништа више. А онда тај креаторни елеменат не значи збиља ништа, то је само потенцијална енергија, која се не да искористити, млин, који не може да меље, јер су му каменови на превеликом размаку. У детерминиста видимо нешто слично. И тамо имамо крајња мишљења, која су остала консеквентна и не пружају никакову могућност зближења. Материјалистички детерминизам прогласио је човека стројем, чија се вредност рачуна према томе, како ради. Као и неваљала локомотива и он мора у ропотарницу чим више не може да ради, а добар је само дотле, док добро функционира. Ломброзо (натуралистички детерминизам) позна рођене злочинце, {гоп!е з{и§еп{е, детерминиране да врше злочине, против којих треба да се боримо и од којих треба да се бранимо као и од поплаве, ватре и других елементарних непогода (проф. Бенедикт). Сасма друкчије стоји ствар са психолошким детерминизмом. Ту је воља зависна о степену развоја, што је еволуција више напредовала и воља постаје еластичнијом. Изгледа нам, да би присталице релативног индетерминиза једнаким правом могли приговорити присталицама психолошког детерминизма оно, што и ови њима приговарају, да су на име и они у крајњој линији индетерминисте. Релативни индетерминизам почео је са слободном вољом и постепено ту слободну вољу толико ограничавао, да је од свега остао заправо само онај креаторни елеменат, самоидеја, да је воља слободна. Психолошки детерминизам почео је с тиме, да је воља детерминирана, али ће, као што ћемо доцније видети, да заврши нечим, што много потсећа на то, да је воља слободна. По њиховом учењу људска воља је борба позитивних и негативних мотива, у којој јачи побеђују. То је све дакако још у детерминистичком духу. Али ови се мотиви даду било у једном или у другом правцу јачати. Ако А изврши злочин значи, да су позитивни мотиви победили негативне и злочин је нужно морао да наступи. Али такав се злочин даде запречити. Када злочинац издржи казну, она ће у њему да појача негативне мотиве и он ће у неку руку постати имун од вршења такових дела. Други пут када дође у исту или чак повољнију ситуацију да изврши злочин, он га неће из-