Бранич

Страна 650

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

преми и проведе одређен број година на раду на пословима суда. Па и од њих врши се одабирање, не поставља се сваки који је услове испунио. Исто то и са исто толико разлога а можда и више треба тражити и од судије врховног административног суда, да би могао одговорити тој својој дужности. То је потребно због важности административних спорова, како због тога што тај суд даје директиву управним властима у примени појединих законских прописа, тако и због велике материјалне вредности које у њима често могу бити ангажоване и за појединце као једну и за управну власт као другу парничну страну. Нарочито то данас у мору управног законодавства модерне правне државе, када је тешко имати у евиденцији који све закон, уредба, правилник итд. уопште постоји а камоли га знати. Треба само погледати регистре службених новина (додатака) па увидети колико је ово тачно; или видети регистар у збирци одлука Државног савета (1929—1932 Протић—Лучић 1934) па се уверити колико је све закона, уредаба, правилника итд. примењено у Државном савету само за време 1929 до 1932 године (173 на броју). А сваки закон, уредба итд. као и сваки пропис није нешто засебно у законодавству већ се они налазе у целокупном склопу законодавства па и њихова примена мора бити сагласна томе. Да се у том лабиринту законских прописа, ако се тако може рећи, један правник може снаћи, потребно је да је он добро упознат са тим законодавством. Док се један нов човек, па ма какав он био правник, у томе снађе, ми спор изгубисмо, а више нема могућности да се то поправи, јер је одлука тога врховног суда коначна. Па ако су још у питању наши крупни интереси и права, како каже г. Марковић, може се разумети од каквих последица може да буде таква одлука за нас, поред великих такса које се унапред морају платити и које се не повраћају и ако странка спор добије. Али при томе мора се имати у виду да ]е Државни савет по Уставу од 1921 године и Закону о Државном савету и управним судовима од 1922 год. постао врховни административни суд, добио, дакле, потпуно карактер суда, но да је тада у начин попуњавања упражњених саветничких места унесен један политички моменат т.ј. да их бира једно политичко тело, Народна скупштина. По предлогу комисије, међутим, која је израдила пројект закона, било је предвиђено да се државни саветници постављају као и судије Касационог суда да би се омогућило одабирање по стручности а потпуно искључио сваки политички моменат. Ипак је у ондашњој влади, у којој је био и г. Марковић Министар правде, спроведено кроз закон друго гледиште т.ј. да судије тога врховног управног суда бирају политичари. С тим у вези предвиђено је такође да у Савету може бити једна тре-