Бранич

Страна 664

„Б Р А Н И Ч"

Број 1?

гласан од оба Дома ире 1. јануара године на коју се односи, Претседник Реиублике ће моћи, у целини или делимично, иродужиши за ову годину, декрешом донешиму сагласносши са Државним савешом, буџеш ирешходне године". Сравњењем односних уставних текстова, које ми овде нећемо учинити, са предложеним изменама, добија се престава о значају предложених измена. Главне тешкоће односиле су се на предложене измене првог става чл. 5. Закона од 25. фебруара 1875. год., пошто до измена, Претседник Републике није никад имао нраво да распусти Народну скупштину без сагласног мишљења Сената ма у коме то периоду њеног рада било, док му предложене измене ово право признају по истеку године дана скупштинског мандата. Снагом свога аукторитета, потпомогнут многим посланицима и сенаторима, готово целом владом и великим делом јавног мнења, г. Думерг је уставну ревизију довео до тога степена, да су се већ у велико чиниле припреме за овај важан посао. Поставило је се само питање, да ли ће се уставне измене спровести одмах по изгласавању три дванаестине и припремљеног предлога буџета за 1935. год. на чему је г. Думерг непопустљиво остао до краја, или ће се прво приступити изгласавању буџета, па тек онда уставној реформи. Питање веома важно, јер да су оба Дома претходно изгласала три дванаестине од привременог предлога буџета за 1935. год., г. Думерг би имао довољно времена да спроведе уставну реформу, пошто би обезбедио држави тромесечно буџетирање, што би му у исто време служило и као сретство за пресију за изгласавање уставне реформе, нарочито од Народне скупштине. Ово важно питање, на крају крајева, довело је до оставке владе г. Думерга и до одлагања, ако не и до напуштања, припремљене уставне реформе у Француској. Предложена уставна реформа изазвала је Конгрес две највеће странке у Француској: радикал-социјалистичке у Нанту и демократске заједнице у Арасу. Радикал-социјалисти са г. Вдвардом Ериом на челу, после дуге дебате од неколико дана коју је француска јавност пратила са најве-

ћом пажњом, донели су 28, октобра1934. год. резолуцију, у којој, у место предлога за измене Устава, које начелно не одбија, тражи се хитно решење кризе, ревизија метода рада у Парламенту, а нарочито ограничења у погледу иницијативе за расходе, реорганизација Екоиомског савета, реформа судства уз пуно обезбеђење судиске независности. „Радикал-социјалистичка странка, каже се у резолуцији, спремна је на сваку реформу која има за предмет обезбеђење министарске сталности и задобијање бољег функцнонисања државе; али никад, ни под каквом формом, она неће пристати на мере којима би се могли. фаворизовати потхвати личних власти против републиканских слобода", Разрађујући прилично опширно свој програм, нарочито у финансиском погледу, радикал - социјалистичка странка на крају резолуције, која је примљена једногласно, закључује: Верна својој прошлости, својим традицијама, она је готова да се сједини на свима напредним људима, који пристају на братску акцију и да олакша ово „републиканско прикупљање" толико жељено, толико очекивано, данас више него икада потребно, ради будућности демократије". Демократска заједница са претседником г. Пјер Ешјеном Фланденом, садашњим Претседником владе на челу, такође после дуге дебате, донела је у Арасу 4. новембра 1934. год. резолуцију, у којој у главном тражи одржање мира и пуну безбедност према иностранству, уз пружање пуног аукторитета извршне власти и стабилности неопходним добром функционисању јавних послова и здраве финансиске управе у унутрашњем погледу, уз ослобођење законодавне власти од ма какве пресије која долази услед сједињених појединачних интереса. Даље се тражи независно судство, модерна и дисциплинована администрација, реорганизовање Економског савета донекле у правцу корпоративних интереса, поправка опште моралности, лечење кризе, све уз опширна образлоњења. Према оваквом ставу две највеће странке у земљи, унапред је се могло предвидети, да г. Думерг неће моћи остварити предложену ревизију Устава, ако не промени пут, т. ј. ако не прими прво изгласавање буџета,,