Бранич

број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 665

па онда измену Устава, пошто се о томе кристализује гледиште јавног мнења и изједначи гледиште владине већине са гледиштем радикал-социјалистичке странке као највеће у Француској. Г. Думерг је остао одлучно при своме првобитном становишту, шго је 8. новембра 1934. год. после веома важне министарске седнице, навело четири радикал-социјалистичка министра г. г. Ериоа, Бершоа, Бершрана и Кеја, да поднесу колективну оставку на министарске положаје, чему им је се придружио и г. Маршандо, подносећи одвојену оставку, а шести радикал-социјалистички министар г. Ламуре као отсутан услед болести, није се био изјаснио о оставци. Колективна ос гавка г. Ериоа и другова, састављена уз велико поштовање за личносг и за рад г. Думерга, у сјајној градацији, перфектног стила, без сувише опширности, садржи неколико примедби, које објашњавају многе ствари у вези са предложеном уставном реформом. Пошто је ковстатовано, да је радикал-социјалистичка странка лојално прихватила страначко примирје уз г. Думерга и пружила сву своју сарадњу, у оставци министри налазе, да би волели, да их је г. Думерг, пре не;о што је говорио земљи о важним уставним реформама, претходно директно обавестио и саслушао. И они сузареформу државе, „за превагу њеног аукторитета над свима групацијама, за умањење права парламентарне иницијативе на финансиском пољу".... „Ми хоћемо, кажу радикал-социјалистички министри, појачање министарске сталности под условом да оно нема за последицу бацање Претседника Републике у политичке борбе и компромитовање његове неодговорности". Први министар без портфеља у нормалним временима добро би функционисао. Али тиме би се у изванредним временима онемогућило једном Клемансоу да буде у исто време и Министар војни, или једном Поенкареу да буде у исто време и Министар финансија. Радикал-социјалистички министри не могу да схвате, зашто се тражи изгласавање дзанаестина кад је буџетски преалог готов. Они сматрају распуштање Народне скупштине, без сагласног мишљења Сената, као претњу. Садашња •Скупштина је одобрила г. Думергу

све што је одњетражио. Нема, дакле, сукоба извршне и законодавне власти, који има народ да расправи услед распуштене Скупштине. У крајњој искрености, министри налазе, да се прави преставници народа не боје да иду пред народ, али се боје срамоте да решавају под двема претњама: враћањем пред бираче и нередима. „Може се хтети укидање Парламента, постоје и такве теорије. Ако се верује у потребу народног преставништва, треба му обезбедити слободу, неопходни услов његове части". Најзад, влада примирја треба да избегава сва питања која доводе до несугласица и неспоразума: питање ревизије Устава јесте такво питање. Али министри ипак остају верни страначком примирју. „Стављени пред обавезом или да гласамо против владе у чијем би саставу били, или да гласамо против наших савести и наших пријатеља, ми нисмо г. Претседниче Министарског савета нашли други частан излаз, до да Вам поднесемо оставку", завршују радакал-социјалистички министри. Г. Маршандо, у својој веома краткој оставци, каже, дл није могао успети у замаху који је мислио да треба да покуша ради одржавања на властн владе којој председава г. Д умерг. Одмах иза тога, Г. Лумерг је предао колективну оставку целе владе Претседнику Републике, са дугом мотивацијом, у којој каже, да је држао, да ће радикал-социјалистички министри, као мањина у влади, прићи већини министара расположених за ревизију Устава, у толико пре, што је Конгрес странке дао г. Ериоу одрешене руке у даљем раду. Акобижелео да задржи радикал-социјалистичке министре, г. ЈХумерг би морао да одустане од намераване реформе утврђеним редом или да влада са парламентарном мањином. Он није хтео ни једно ни друго, пошто му његова верна приврженост парламентарном режиму и демократским институцијама забрањује да саставља министарство из мањине. „Бојим се, каже г. ЈХумерг, да њен састав не дадне повод онима, чија се политика своди на преврате и пропаст земље, да покушају, да јој оспоре патриотску и републиканску политику, коју сам увек водио". У исто време г. Д умерг је упутио позив француском народуу коме је на-