Бранич

Број 12

,Б Р А Н И Ч"

Страна 689

Против ове пресуде стараоци масе пок. Надежде изјавили су на време жалбу у којој су поред осталог навели, да ничим није утврђено да је Надежда ову меничну суму икада узела, а најмање за своје издржавање, нарочито ако је ванбрачно живела код другога и тај је издржавао. Касациони суд већином гласова (4 против 1) оснажи ову пресуду београдског апелационог суда у своме трећем одељењу 3. јуна 1933 год. под Бр. 3882 налазећи да је на закону основана. Одвојено мишљење једног судије у смислу разлога пресуде првога суда. По нашем мишљењу пресуда апелационог и решење Касационог суда по овоме спору, правилни су и на закону основани. Менична обвеза удате жене, као и свих осталих меничних потписника, цени се по Грађанском законику у главном и по Трговачком законику, ако и у овоме има одредаба о спорном случају. Обвеза удате жене без одобрења мужевљева по Грађанском законику, није сама по себи ништавна. Она вреди све дотле док се од интересованих лица не уништи. Она је дакле рушљива. Има више лица, која могу овакву обвезу удате жене, издату без одобрења мужа, нападати и тражити да се огласи за неважећу. На првом месту долази њен муж, кога се она највише тиче, јер може задирати у његове материјалне интересе. За тим долази сама жена, која је обвезу дала. Она је могла погрешити и у заблуди обвезу издати. Треба јој допустити да ту погрешку исправи. То право даље имају женини наследници, јер таква обвеза женина може оштетити њихова наследна права, а свакако је њима слободно штитити та своја права. Ово право даље имају и мужевљеви наследници, ако је жена умрла, и нема њених наследника. Истина г. д-р ЈЈаза Марковик, пређ. професор Универзитета у књизи „Породично право"*) вели, да то право мужевљеви наследници немају, зато што о томе у нас нема изречног законског прописа, као што га има у Француском законодавству „а тешко је пронаћи, какви су то материјални интереси мужевљеви, кад смрћу његовом сви имовински односи између мужа и жене, у колико би ти односи претстављали права мужевљева на женином имању престају постојати". Међутим по § 407. Грађ. законика женино имање, које је она мужу ради лакшег живљења принела, после њене смрти прелази на њене наслед-

*) Иг. Лаза Марковић, »Породично право" стр. 119.